4 najčešća pitanja o detašmanu…

Sloboda kretanja radnika je jedna od četri slobode koje uživaju građani Evropske Unije. Ona podrazumeva da se građani Evropske Unije mogu zaposliti u bilo kojoj državi članici, pri čemu je svako diskriminatorno ograničenje prema njima zabranjeno.

Pošto Republika Srbija nije članica EU za njene građane ovaj princip ne važi.

Međutim, Srbija ima zaključene bilateralne sporazume sa zemljama koje su atraktivne za našu privredu i na ovaj način stvara mogućnost da se naša preduzeća uključe u evropske privredne tokove.

Takav bilateralni sporazum o detašmanu  Srbija je zaključila sa Nemačkom. Ova saradnja predstavlja snažan podsticaj za našu privredu u pravcu podizanja konkurentnosti, rastu privrednih aktivnosti i većoj efikasnosti poslovanja.

Zato ćemo u nastavku teksta pokušati da odgovorimo na najčešća pitanja, i da damo jasnije smernice po pitanju ove saradnje.

Šta je tačno detašman?

Detašman je međunarodni sporazum dve zemlje o upućivanju radnika na rad u jednu od njih. U principu, svodi se na poseban vid poslovne saranje između preduzeća sa teritorije jedne države čiji zaposleni, na osnovu sklopljenog ugovora sa preduzećima iz druge države, izvode radove u drugoj državi.

Kao što je pomenuto, Srbija ima detašman samo sa Saveznom Republikom Nemačkom. Ovaj sporazum se odnosi na upućivanje radnika na osnovu ugovora o izvođenju radova – te se pre svega vezuje za građevinsku delatnost i sa njom povezane delatnosti (montaža, izolacija, i sl.).

Ko može da konkuriše za dodelu detašmana?

Za dodelu detašmana može da konkuriše privredno društvo sa sedištem u Srbiji koje je registrovano za obavljanje onih delatnosti za koje se dodeljuje detašman.

Privredno društvo mora da ima registrovano predstavništvo u Saveznoj Republici Nemačkoj (ili bar potvrdu nadležnog organa u Saveznoj Republici Nemačkoj da je pokrenulo postupak otvaranja predstavništva), kao i sklopljen ugovor o izvođenju radova sa partnerom na teritoriji EU.

Pored toga, da bi moglo da konkuriše za dodelu detašmana, privredno društvo mora da ispuni i sledeće kriterijume:

-Da ima minimum dva redovna godišnja finansijska izveštaja predata APR-u;

-Da od ukupnog poslovnog prihoda ima minimum 25% ostvarenog poslovnog prihoda u Republici Srbiji;

-Da mu račun nije u blokadi duže od 14 dana neprekidno u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva za dodelu detašmana;

-Da ima ostvaren ukupan prihod u visini od minimum 12 000 000 dinara prikazanog u redovnom finansijskom izveštaju predatom u APR.

Treba imati na umu da je broj detaširanih radnika u Saveznoj Republici Nemačkoj ograničen. Na kraju svake detašmanske godine (koja traje od 01.10 tekuće godine do 30.09 naredne godine), Nemačko ministarstvo za rad i socijalna pitanja obaveštava o maksimalnom broju detaširanih radika za narednu detašmansku godinu (tzv kontigent).

Kako izgleda postupak prijave za učešće u raspodeli kontigenta?

Zahtev za dodelu detašmana, odnosno raspodelu kontigenta podnosi se Privrednoj komori Srbije.Obrazac zahteva možete pronaći na portalu Privredne komore Srbije, a uz njega potrebno je priložiti i:

– Fotokopiju dokaza o otvorenom pretstavništvu u Nemačkoj.

– Fotokopiju ugovora o izvođenju radova na nemačkom jeziku, sa prevodom na srpski jezik, overenu od strane ovlašćenog sudskog tumača za nemački jezik.

Treba napomenuti da Privredna komora Srbije može od podnosioca da traži i dodatnu dokumentaciju kako bi utvrdila ispunjenost gore navedenih kriterijuma za dodelu detašmana.

Načelno, ukoliko podnosilac zahteva ispunjava sve neophodne kriterijume, Privredna komora Srbije će mu dati saglasnost za dodelu detašmana, nakon čega se ulazi u drugu fazu ovog postupka.

Koji su sledeći koraci nakon dobijanja saglasnosti?

Po dobijanju saglasnosti za dodelu detašmana, privredno društvo pristupa postupku upućivanja svojih radnika na rad u Nemačku – pribavljajući radne dozvole i vize u cilju zapošljavanja na osnovu ugovora o detašmanu.

Kako bi se dobile radne dozvole za zaposlene, saglasnost i propratna dokumentacija se šalje poštom ili lično u Agenciji za rad u Saveznoj Republici Nemačkoj. Kako se radi o postupku pred inostranim organima, o ovom delu postupka nećemo detaljnije pisati.

Nakon uspešno pribavljenih radnih dozvola, pristupa se pribavljanju radnih viza. Termini za podnošenje zahteva za vizu se zakazuju putem sajta Nemačkog konzulata.

Ukoliko se upućuju 5 i više radnika, moguće je zakazati termin i u Privrednoj komori Srbije po ubrzanom postupku.

Za pribavljanje vize za svakog od radnika koji je dobio radnu dozvolu neophodno je podneti sledeća dokumenta:

– Videx obrazac za podnošenje zahteva;

– Pasoš i 1 fotokopija (sa svim relevantnim stranicama);

-2 fotografije;

-Dozvola za radnike po ugovoru o detašmanu i 1 fotokopija;

-Potvrda poslodavca o zaposlenju;

-Dokaz o stručnoj kvalifikaciji i 1 fotokopija;

-Listing iz penzijskog i invalidskog osiguranja;

-Potvrda o zdravstvenom osiguranju u dovoljnoj visini;

-Taksa (35 evra za vizu za boravak do 3 meseca,  75 evra za boravak preko 3 meseca)

Nakon pribavljene vize, radnik se može uputiti na rad u Nemačku- na period za koji su radna dozvola i viza izdati.

Imajuću u vidu kompleksnost cele procedure, ovlašćenje nadležnih organa da zatraži dodatnu dokumentaciju, i činjenicu da se deo postupka odvija pred inostranim organima,preporučujemo vam da se za detašman obratite stručnjacima koji imaju iskustva u ovoj oblasti.