Kako je radni ugovor nešto čemu teži verovatno svako ko čita ovaj blog, ne bi bilo loše da se načelno upoznamo sa onim šta on sadrži. Sa zaposlenjem dolazi do potpisivanja ugovora, a sa njim i prava koja zaposleni ima. Ovo je pregled nekih pravila i odredbi, odnosno vaših prava koja iz njega proizilaze.

Ipak, kako je svaki ugovor firme različit ovo je samo primer, ne uzimajte ga kao pravni savet, več kao smernicu prilikom potpisivanja vašeg budućeg ugovora o  radu u Nemačkoj.

ZARADA

Plata, zarada, dnevnica, odnosno ono za šta ste došli u Nemačku.

Trebalo bi da znate da je minimalna zarada po zakonu u Nemačkoj u 2020.bila 9.35 eura na sat. Svaki ugovor o radu koji predviđa iznos koji je manji od toga smatra se delimično nevažećim.

Naravno, kada se kaže minimalna zarada, ne misli se na mlade ljude koji su praktikanti i došli su da uče, kao ni na one koji sekvalifikuju za posao.

Međutim, ako je zapolseni radnik u firmi, primljen na puno radno vreme, njegova zarada ne bi smela da bude manja od 9.35 evra  po satu. Ako to nije slučaj, može da zatraži svom poslodavcu razliku između stvarne i minimalne zarade. Kršenje odredbi o minimalnoj plati, može čak koštati 50 000 evra vašeg poslodavca.

BONUSI

Poseban deo platnog paketa čine bonusi. Postoji veliki broj različitih vrsta bonusa (trinesta plata, naknada za izuzetne rezultate, podsticiji za zaposlene…), i oni se takođe određuju u ugovoru.

DOPLATA

Doplata podrazumeva dodatno plaćanje preko ugovorene plate za slučajeve kada se radi prekovremeno, nedeljom ili za praznike. U ugovoru o radu bi trebalo da bude tačno naznačeno koliko se plaćaju ovi slučajevi.

BOLEST I BOLOVANJE

Ako zaposleni nije u mogućnosti da izvrši svoje radne obaveze zbog bolesti, ima pravo da uzme bolovanje.

Ako zaposelni odsustvuje sa posla poslodavac mora da bude obavešten odmah. Pri tom, svako odsustvovanje duže od tri dana mora da se dokumentuje izveštajima od lekara (doznake).

Svako odsustvo zbog bolovanja se u Nemačkoj u prvih  6 nedelja isplaćuje zaposlenom 100%.

Ako se zaposleni ponovo razboli od osnovne bolesti, period bolovanja od 6 nedelja počinje ponovo ispočetka ako je prošlo najmanje šest meseci od kraja poslednjeg bolovanja ili godinu dana od početka prošlog. Ako je uzrok bolest novi, ciklus od 6 nedelja počinje ispočetka.

Nakon šest nedelja zaposleni imaju pravo na zakonsko (ili privatno ako imaju) socijalno osiguranje. Nadoknada je 70% zarade zaposelnog i maksimalno vreme za njegovu isplatu je 78 nedelja.

RADNA NEDELJA I RADNI DAN

Radna nedelja se definiše kao 6 radnih dana, od ponedeljka do subote. Radno vreme ne može da bude duže od 8 sati, pa samim tim ni radna nedelja ne može da bude duža od 48 radnih sati.

Radni dan se u izuzetnim slučajevima može produžiti na 10 sati rada, i obično je plaćen kao prekovremeni rad. Noćni rad može biti najduže 8 sati, a dežurstvo se takođe računa kao radno vreme a nekad i kao prekovremeni rad.

Pripravan rad, situacija kad zaposleni ne radi, ali je u stanju pripravnosti jer može da bude pozvan na posao, ne računa se u radno vreme.  Sa druge strane, rad nedeljom i državnim praznicima je u glavnom zabranjen.

Ako je radni dan duži od 6 sati, a manji od 9, mora da postoji pauza u trajanju od najmanje pola sata. Ova pauza može i da se podeli na dve pauze sa po petnaest minuta. Ako je radno vreme duže od 9 sati pauza mora da bude min.45 minuta.

Nakon kraja radnog vremena do sledeće smene, mora da prođe najmanje 11 sati.

GODIŠNJI ODMOR

U Nemačkoj je minimalno pravo na godišnji odmor 24 radna dana u godini. (U Nemačkoj se i subota podrazumeva kao radni dan).

Praksa je da poslodavci daju duže odmore, i to obično 25 – 30 dana godišnje.

Puno pravo na godišnji odmor, zaposelni stiče nakon 6 meseci rada. Ako zaposleni prestane da radi pre isteka ovih 6 meseci ili u prvoj polovini godine, imaće pravo na 1/12 godišnjeg odmora po mesecu rada. A ako pak, prestane da radi u drugom delu kalendarske godine, imaće pravo na ceo odmor.

Svaki zaposleni se mora prijaviti za korišćenje godišnjeg odmora poslodavcu i mora mu dati pismeni zahtev. Poslodavac mora da odobri zahtev da bi se godićnji odmor koristio.

Zahtev se može odbiti ako poslodavcu ne odgovara iz operativnih razloga da radnik u tom periodu odsustvuje sa posla.

Ako je zaposelni promenio poslodavca, a kod prethodnog već koristio godšnji odmor, nema pravo da ga koristi i kod novog poslodavca.

Odmor je plaćen 100 %, a osim toga,često se daju i dodatni bonusi za godišnji odmor.

Odmor se mora iskoristiti u kalendarskoj godini ili će biti oduzet. Ako iz ličnih razloga odmor nije mogao da se iskoristi u tekućoj godini, preneće se najkasnije do 31. marta iduće godine.

PRAZNICI U NEMAČKOJ

Pored odmora koji po mu zakonu pripada, radnik ima prava i da ne radi na državne praznike. Neki praznici se priznaju u nekoj, a ne priznaju u drugoj pokrajni Nemačke, tako da ne bi bilo loše i da se informišete o njima.

Praznici u Nemačkoj:

1.januar  Nova Godina – sve pokrajne

6.januar Bogojavljenje(tri kralja) -neke

10.april Veliki petak -sve pokrajne

12.april-13.april Uskrs – sve pokrajne

1.maj   praznik rada -sve pokrajne

21.maj Vaznesenje Hristovo -sve pokrajne

31.maj-1.jun Pfingstmontag -sve pokrajne

11.jun. Fronleichnam -neke pokrajne

5.avgustMaria Himmelfahrt – neke pokrajne

3.oktobar. Dan nemačkog jedinstva sve pokrajne

31.oktobar Dan reformacije – neke pokrajne

01.novembar Dan svih svetih -neke pokrajne

16.novembar Dan molitve i pokajanja Saksonija

25-26.decembar.  Božić -sve pokrajne

Kao što se može videti, praznici nisu isti u svim pokrajnama Nemačke, tako da će i neradni dani zavisiti od mesta u kome radite.

Posebnan tekst biće posvećen trudničkom i porodiljskom odsustvu

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!