Šta sa Srpskim dokumentima dok sam u Nemačkoj?

Šta sa mojimdokumentima dok sam u Nemačkoj?

Jedna od stvari sa kojom se svaki gastarbajter pre ili kasije suoči je situacija sa svojim dokumentima.

Da, vi ste na svoj pasoš otišli iz zemlje, tamo ste dobili vizu, ali ne još i njihova dokumenta, tako da putujete sa našim pasošem.

U principu, on je vama tamo najbitniji dokument. Ako želite da odete negde, idete sa njim.

Ali, ono što se lako izgubi i vida kada ste u stranoj zemlji je koliko dokumenta važe…

Naime, i vama kao i bilo kome drugom, putovanje neće biti dozvoljeno ako su dokumenta manje od šest meseci do isteka.

To znači, da vrlo lako možete biti vraćeni sa granice ako vam dokumenta nisu u tom roku.

Šta mogu da uradim?

Možete na vreme da zamenite dokumenta. Mnogi ne znaju, ali vi pasoš možete da zamenite u bilokom trenutku u svojoj zemlji, bez obzira koliko još važi.

Jedina razlika je u taksi koju plaćate, a koja je za 600 dinara skuplja ako je srpski pasoš više od sedam meseci do isteka.

To bi u praksi izgledalo ovako. Došli ste da posetite familiju, pasoš vam važi još godinu dana… Ali, vi niste sigurni da ćete dolazizi opet ove godine, i kada.

Vi ćete da vas ne bi posle bolela glava, platiti 4300 din umesto 3600, izvaditi pasoš dok ste u zemlji i biti mirni sledećih deset, ili devet ipo…

A šta je sa ličnom kartom?

Ličnu kartu vi možete izvaditi u bilokom trenutku, bez obzira koliko je do isteka. Čak i da ste je juče podigli, imate pravo ponovo da zamenite, jer vam se recimo ne sviđa slika…

Lična karta vama nije dokument od značaja u Nemačkoj, ali pošto ovde nije moguće izvaditi pasoš ako nije važeća lična karta, povedite računa da li je u roku i koliko.

Na kraju krajeva, možete je izvaditi kada vadite i pasoš, i time smanjiti brigu.

Inače, cena lične karte u Srbiji je oko 1200 din.

Koja je sada procedura za dobijanje dokumenata?

Na sajtu e uprava, možete naći sve što vam je potrebno od informacija.

Ukratko, možete da zakažete termin za prijem dokumenata na sajtu, i onda dođete u zakazano vreme da ih predate. Ali, i ne morate. Pošto su to upravni poslovi, rešavaju se odmah, tako da možete i da odete pravo ispred supa i čekate da dođete na redi. Ono što bi trebalo da imate na umu je da, ako je u pitanju sezona, postoji mogućost da to čekanje ne bude baš kratko.

Pre nego što odete da predate dokumenta, morate da izvršite uplatu za takse. Uplatnicu generišete na njihovom sajtu https://euprava.gov.rs/ sa podatcima ONOG NA KOGA TREBA DA GLASI DOKUMENT. Tako generisanu uplatnicu možete platiti bilo gde, čak i elektronskim bankarstvom.

U policijsku upravu nosite stara dokumenta, pasoš i ličnu kartu i uplatnicu kao dokaz da ste platiti taksu.

Ako je maloletno dete u pitanju, potrebno je prisustvo oba roditelja sa ličnim kartama.

Ako osoba ima 16 godina, mora da ima ličnu kartu da bi izvadila pasoš, što znači da morate da uplatite i tu taksu.

Šta ako zakasnim sa dokumentima?

U slučaju da ste istekla dokumenata prevideli, i da se nalazite u Nemačkoj kada vam ističu, vi ih možete uraditi i u srpskoj ambasadi u Nemačkoj.

Potrebno je da podnesete zahtev, platite taksu i odete u najbližu Srpsku ambasadu.

Šta treba da znate ako samo želite da posetite Nemačku

informacije koje će vam biti korisne ako želite da posetite Nemačku

Dokumenta

Ako želite da posetite Nemačku,bilo kao turista, ili možda da ocenite da li bi mogli da živite u njoj, trebalo bi da znate par stvari.

Prvo, ako se ne zadržavate duže od 90 dana, i ako namera vašeg dolaska nije rad ili obrazovanje, viza vam nije potrebna.

Za ulazak u zemlju će vam biti dovoljan biometrijski pasoš. Pasoš ne sme da ističe za manje od tri meseca od datuma vašeg povratka. To u praksi znači da ako vam pasoš važi do aprila, a vi ste krenuli u Nemačku sa namerom da se vratite u januaru, bicete vraćeni sa granice….

Pasoš bi bilo dobro da kopirate,da biste u slučaju gubitka ili krađe mogli lakše da dobijete puti list. Ako dođe do gubitka morate se obratiti ambasadi.

Po cenovniku Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj je:

-izdavanje pasoše 67e

-oglašavanje pasoša nevažećim 22e

-izdavanje putnog lista 42e

Kad smo kod granice, trebalo bi da imate kod sebe i adresu mesta gde ćete da budete smešteni (hotel, rođak…) i dovoljno deponovanih sredstava da možete da se izdržavate za to vreme.

covid19

U uslovima pandemije Covid-19 uslov da bi se u Nemačku ušlo je i negativan test na prisustvo korona virusa (PCR test ili antigen test) ili potvrda o vakcinaciji.

Priznate vakcine su Pfizer, Moderna, AstraZeneca i Johnson&Johnson. Kineska vakcina se ne priznaje.

Takođe, potrebno je da je od poslednje potrebne doze vakcine prošlo najmanje 14 dana.

Ako je u pitanju dete do 12 godina, nije neophodno da bude vakcinisano, ali mora da bude u pratnji bar jednog potpuno vakcinisanog roditelja.

Takođe, ako ste preležali kovid dovoljna je jedna doza tih vakcina i dokaz da ste preležali bolest.

Takođe, propisana je i obaveza elektronske prijave i kućnog karantina.

Prijavu morate obaviti pre ulaska u Nemačku popunite i posaljete prijavu koju imate na linku https://einreiseanmeldung.de/#/

Što se tiče karantina, nakon ulsaka u zemlju imate određeno 10 dana boravka u kućnim uslovima, ali karantin prekidate kada pošaljete sertifikat o potpunoj vakcinaciji na link https://einreiseanmeldung.de/#/

Trenutno je zbog situacije svaka turistička poseta Nemačkoj zabranjena

lečenje

Što se tiče lečenja, osigurana lica koja borave privremeno u Nemačkoj imaju pravo na pružanje hitne medicinske pomoći.

Pre polaska na put, trebalo bi da se obrate republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu da bi se upoznali sa procedurom ostvarivanja ovog prava.

Broj za pozivanje hitne je 112 ili

116117 ako nije u pitanju situacija koja je životno ugrožavajuća.

Savet svima je obavezno zdravstveno osiguranje, jer su troškovi lečenja izuzetno skupi.

novac

Pri ulasku ili izlasku iz zemlje, obavezni ste da prijavite ako kod sebe imate 10 000 evra i više u gotovom novcu.

Ako to ne uradite možete da dobijete kaznu od milion evra.

Kad smo kod novca, jedina valuta u Nemačkoj je evro. Možete plaćati i karticama, skoro svuda. Čak nije poželjno da kod sebe imate krupne novčanice evra, jer vam se može desiti da nemaju da vam vrate kusur.

Naime, u Nemačkoj se gotovo sve plaća karticama.

Ako vam baš treba keš, možete ga podići na bankomatima.

ako putujete kolima

Ako idete u Nemačku kolima, potrebna vam je pored vaše vozačke dozvole i međunarodna ( izvađena u AMSS).

Pri ulasku u Nemačku na zadnjem delu vozila treba da stoji nalepnica sa skraćenicom za vašu zemlju (RS na primer).

Od auto opreme morate da imete:

– sigurnosni trougao

-prva pomoć

-signalni prsluk

Ako vozač nije vlasnik vozila, neophodno je da pored saobraćajne dozvole ima i ovlašćenje.

Za korišćenje puteva širom Nemačke ne plaća se putarina.

U centralnim gradovima, kao što su Berlin, Hanover i Keln, zabranjuje se kretanje vozilima koja nemaju nalepnicu da su niski emiteri izduvnih gasova.

Ako vaše vozilo pripada ovoj kategoriji nalepnicu možete da kupite u najbližoj agenciji za tehnički pregled u Nemačkoj.

www.umwelt-plakette.de

U slučaju da vam zatreba pomoć na putu ili informacija možete ih potražiti od nemačkih automobilskih klubova

ADAC

tel. 089 2020 4000 www.adac.de

AvD

tel 0800 990 990 9

www.avd.de

ostalo što bi bilo dobro znati

Unos svake vrste oružija i noževa je strogo zabranjen. Ako su u svrsi takmičenja, morate imeti dozvolu nadležnih organa.

Kućne ljubimce možete da unesete samo ako su prethodno vakcinisani protiv besnila i imate potvrdu za to. Takođe, sve životinje moraju da budu čipovane.

Za neke opasne rase pasa važe posebni uslovi, a za neke je i zabranjeno unošenje u Nemačku (pitbul-terijer, bulterijer…)Š

Što se tiče lekova, možete uneti samo lične. one za koje imate terapiju.

Smete uneti litar alkoholnog pića, i do 200 cigareta.

Strogo je zabranjeno unošenje ili iznošenje piratske robe.

važni kontakti

U slučajaju da vam zatrebaju

110 policija

112 vatrogasna služba i prijava udesa

Ambasada u Berlinu +4930 895 77 00

info@botschaft-serbian.de

Konzulat u Minhenu +4989 982 475 21

gk.muenchen@mfa.rs

Konzulat u Študgardu +49711 601 706 0

gk-stutgart@t-online.de

Konzulat u Hamburgu +4940 416 22 60

info@gkrshamburg.de

Reciklaža u Nemačkoj- ili šta će im dođavola ovoliko kanti?

Jedna od prvih zbunjujućih situacija sa kojima ćete se susresti kada počnete da živite u Nemaćkoj je reciklaža.

Za prosečnog Srbina i jedna obična kanta ume da bude dovoljno zbunjujuća.

Tako nije uopšte neuobičajeno da se prolazeći pored ulične kante prazna pakla baci ipak na ulicu, ili u ekstremnim slučajevima koje poznajem, kesa sa đubretom baci kroz prozor stana umesto da se odnese do kontejnera…

I onda, kada se nađe u Nemačkoj, pomisliće: „Šta će im dođavola, ovoliko kanti!?“

Šta je reciklaža ili odvajanje otpada

Odvajanje otpada znači da različite vrste otpada skupljate u različite kante. U Nemačkoj, odvajanje otpada počinje od potrošača. Na vama ja da ono što konzumirate reciklirate.

Veliki deo otpada se u Nemačkoj ponovo koristi tako da osim čuvanja sredine, reciklaža ima i ekonomsku isplativost.

Ako vi ne odvojite otpad, zaposleni će to morati sami da rade, a to predstavlja dodatni napor.

Kako se odvaja otpad

Postoje četri različite vrste kanti.U svaku od njih se može skladištiti samo određena vrsta otpada.

Žuta kanta – To je kanta za laganu ambalažu.Svaka ambalaža koja nije staklo ili papir u principu spada u nju. To su recimo, aluminijumska folija, plastična flaša, pakovanja za kafu i sl.

Zelena ili plava kanta.To je kanta za karton ili papir. Ovde se odvajanu sve papirne i kartonske ambalaže, kao i katalozi, novine,tetrapak, pakle..

Crne ili sive kante. Zaostali otpad koji se ne može reciklirati. To su vam iscepane cipele, higijenski ulošci, pelene, porcelan…

Smeđe kante ili Bio otpad. Ovde spadaju ostatci hrane koje se mogu komposirati. To su ljuske jaja, trulo voće i povrće, talog kafe ili čaja…

Ove četri kante nalaze se obično u dvorištu zgrada. Na svakom domaćinstvu je da samo odvaja otpad i da ga skladišti prema vrstama kanti.

Ako u okolini nema kanti za reciklažu, domaćinstvo je dužno da otpad skladišti i odveze do centra za reciklažu.

Alternativno, mogu sačekati i datum prikupljanja otpada. On se nalazi u „kalendaru otpada “ koji se dobija na početku godine i na kome se nalaze datumi kada se po otpad dolazi organizovano. Za to vreme otpad ostavljate u garaži ili ostavi. Kalendar otpada se može dobiti i u opštinama.

obavezni depozit

Od 2003.godine u Nemačkoj postoji „sistem obaveznog depozita“ koji se odnosi na specijalna pakovanja pića.

Kada kupujete u marketima piće, recimo pivo, za njega ćete u startu platiti nekoliko centa više. Nakon što upotrebite piće, amalažu vraćate na mesto koje služi za skupljanje ove vrste ambalaže. Najčešće, to su automati.

Ubacićete praznu ambalažu u automat, i dobićete priznanicu na kojoj piše iznos te amalaže.

Nakon toga, na kasi pri plaćanju date kasirki i priznanicu, i ona vam za taj iznos umanjuje vaš račun.

Imate različite vrste depozitnih flaša.

One za jednokratnu upotrebu koje na sebi imaju logo nemačkog depozitnog sistema imaju depozit od 25 centi.

Pored njih imate i boce za višekratnu upotrebu na koje je depozit 15 centi ili 8 ako je flaša piva u pitanju.

Ako ne želite da vraćate amalažu radi depozita, ostavite ih pored kante na vidnom mestu da bi neki ljudi vraćajući ih zaradili neki cent. Mnogima je to izvor finansiranja.

specijalni otpad

Nije dozvoljeno da stare uređaje, odeću i kabasti otpad bacate u obične kante. To je otpad koji može posebno da našteti životnoj sredini i zdravlju i zato mora da se odvaja od drugog otpada.

U zavisnosti od toga šta je predmet otpada, za nešto ćete možda dobiti neki evro, a za nešto ćete pak morati i da platite.

Tako za električni otpad, bilo koje aparate na struju, možete dobiti neki evro ili umanjenja računa. Pošto ovu vrstu otpada preuzimaju kako depoi tako i prodavnice električnih uređaja, možete na primer, dati stari fen pri kupovini novog u zamenu za neko malo umanjenje cene.

Kabasti otpad su svi veliki uređaji, kućni otpad ili nameštaj koji ne može zbog svoje velićine da stane u običnu kantu.

Ovakav otpad možete sami da odvezete na depoe ili da saćekate skupljanje kabastog otpada u vašem komšiluku. Za ovu vrstu skupljanja postoji unapred određen raspored i možete lako saznati kada će biti u vašoj opštini.

Stara odeća. Ako je odeća i dalje u nosivom stanju, ali vam je ne potrebna, možete da je odložite u kontejnere koji služe za to, ili ih predati Crvenom Krstu.

Poseban otpad. Lekovi, boje, lakovi,razređivači, baterije i sve što spada u poseban, opasan otpad odlaže se u depoima i za njih obično plaćate neku naknadu.

Ako specijalni otpad odlažete nelegalno što je strogo zabranjeno u Nemačkoj, možete dobiti kaznu i do 50 000 evra

Da li je reciklaža obavezna u nemačkoj

Odvajanje otpada i reciklaže je obavezna u Nemačkoj. Ovo je i jedna od stavki u ugovoru o stanu, u kućnom redu.

Ako ne odvajate đubre na pravi način dobićete opomenu, a na kraju možete dobiti i otkaz stana.

Takođe, ako vi ne odvajate otpad kako treba vaš stanodavac će morati da plati više zbog dodatnih troškova koji su nastali vašom greškom, pa ćete ove troškove morati da refundirate, odnosno dobićete fakturu za njih.

Ako se ne utvrdi ko je kriv tačno za nastale dodatne troškove, troškove će platiti cela stambena zajednica.

Pošto je pogrešno odlaganje otpada i administrativni prekršaj, za njega možete dobiti i kaznu koja može da iznosi od nekoliko stotina do čak hiljade evra.

Ilegalno bacanje smeća u prirodu ili paljenje istog, podleže strogom novčanom kažnjavanju, pa čak i zatvorskoj kazni.

saveti za smanjenje stvaranja otpada

– Kupujte trajniju robu i u manjim količinama, da bi izbegli bacanje hrane

– Ne kupujte robu u plastičnim ambalažama

– Doručak i ručak na posao iškolu nosite u trajnim kutijama za njih umesto u jednokrtnoj ambalaži

– U kupovinu nosite platnene vreće umesto da uzimate kese

– Ako možete da pozajmite ili popravite predmete, ne morate da ih kupujete.

Osnovni zakon i osnovno pravo u Nemačkoj

Šta je Osnovni Zakon u Nemačkoj?

Osnovni zakon ili „Grundgesetz“ je ustav Savezne Republike Nemačke. To je skup najosnovnijih prava na kome je organizovano nemačko društvo.

Svi zakoni su izvedeni iz njega i ni jedan ne sme biti u suprotnosti sa Osnovnim zakonom. On je zakon iznad svih drugih zakona i na njemu se temelji pravni sistem.

Osnovni zakon ima 146 članova. od čega prvih 19 čine takozvana načela „osnovnog prava“ koja postoje sa ciljem da zaštite svakog pojedinca od države.

Neka od ovih članova koji čine „ljudska prava“ se primenjuju na sve u Nemačkoj bez obzira na status boravka u zemlji.

Neki drugi članovi koji spadaju u „građanska prava“ odnose se samo na državljane Nemačke.

Članovi zakona koji spadaju u „ljudska prava“ odnose se na sve ljude na teritoriji bez obzira na status boravka.

Za sprovođenje Osnovnog zakona nadležan je Savezni Ustavni sud i vlada ne može da ga lako izmeni.

Članovi koji čine Nemački Osnovni Zakon:

1.Pravo na ljudsko dostojanstvo

Svačiji život je vredan i dostojanstvo svakoga mora da bude zaštićeno, bez obzira da li je on siromašan, bogat, mlad ili star, kao i da li je izbeglica ili državljenin Nemačke.

2.Pravo na slobodu

„Svako lice ima pravo na slobodan razvoj svoje ličnosti ako ne krši prava drugih niti vređa ustavni poredak. Svako lice ima pravo na život i fizički integritet. Sloboda lica je neprikosnovena. Ovo pravo se može ometati samo preko zakona.“

Ovo bi u prevodu značilo da svako lice u Nemačkoj može da živi kako želi. Ako hoće može da živi u planini sam, da se tetovira svuda po telu ili da sluša i gleda filmove koje želi. Sloboda u smislu izbora.

Sa druge strane, ne sme da krši druge zakone, niti da ugrožava druge ljude.

Tako recimo, ako neko želi da spava na klupi u parku neće smeti zbog komunalnog reda.

Pušač sme da puši u svom stanu, ali ne i tamo gde ugrožava druge duvanskim dimom ili tamo gde postoji zabrana pušenja.

Alkohol sme da konzumira, ali samo ako je punoletan, itd…

3. pravo na jednakost pred zakonom

„Sve osobe će biti jednake pred zakonom“.

Svi ljudi imaju ista prava i ne smeju da budu diskriminisani zbog svog pola, porekla, jezika, veroispovesti, seksualnog opredeljenja, boje kože ili invaliditeta.

Država treba da obezbedi da niko ne trpi diskriminaciju. Tako recimo, stanodavac ne bi smeo da vas odbije ako ste druge boje kože i sl…

4.Sloboda veroispovesti

„Sloboda vere i savesti i sloboda ispovedanja verske i filozofske vere je nepovrediva“

U Nemačkoj je dozvoljena svaka religija i svako ima slobodu da ima svoje verovanje. Svako može da se moli kako želi i niko nema pravo da ga uznemirava.

Isto tako, svako može i da izabere da bude ateista.

U ovom članu se između ostalog kaže i da država ne može nikog da prisili da se bori u ratu.

5.sloboda govora

„Svaka osoba ima pravo da slobodno izrađava i širi svoja mišljenja govorom, pisanjem i slikama i neometano se informiše iz opšte dostupnih izvora.“

U prevodu ne sme biti cenzure. Svako ima pravo da javno iznese svoje mišljenje čak i ako je to kritika države.

Ali opet podvučeno mišljenje. Širenje mržnje nije dozvoljeno, kao i širenje laži i vređanje.

To nije dozvoljeno, jer se time krše tuđa prava.

6.Brak i porodica

„Brak i porodica uživaju posebnu zaštitu države“

Pri tome su jednaka prava i homoseksualnih bračnih parova, jer su oni dozvoljeni u Nemačkoj.

Da bi zaštitila porodicu Nemačka država ima posebna dodatna prava za nju. Tako bračni partneri plaćaju manji porez,a porodice sa decim imaju pravo na dečiji dodatak.

Isto tako, država nema pravo da se meša u vaspitanje deteta, ali može dete da udalji iz nje ako smatra da je maltretirano.

7.škola

„Ceo školski sistem je pod nadzorom držve. Roditelj sam bira da li dete ide na versku nastavu“

Država nadgleda i reguliše ceo školski sistem. Propise moraju da poštuju kako državne tako i privatne škole.

Sa druge strane, vlade saveznih država donose posebne propise na lokalnom nivou, pa mogu da postoje razlike među školskim sisitemima pojedinih država.

Takođe, po ovom zakonu, ni jedno dete nije dužno da pohađa veronauku. To je slobodna odluka njegovih roditelja.

8.pravo na okupljenje

„Svi nemci imaju pravo da se okupljaju mirno i ne naoružano bez prethodnog obaveštenja ili dozvole. Ako se okupljaju na otvorenom ovo pravo se ograničava zakonom.“

Pod skupom ljudi misli se na skupljanje ljudi sa istim zajedničkim ciljem.

Ako se ljudi skupljaju u crkvi to je slobodan skup i tu se država ne meša.

Ako bi pak, ljudi želeli da se skupe radi protesta, morali bi prvo da se registruju. I ovakve skupove bi država trebala da omogući pod nadzorom, i oni se retko zabranjuju, samo ako postoji strah od nemira.

Na skupovima je zabranjeno nošenje oružija, ali je slobodno da se govori, čak i protiv države.

Ovo spada u „građansko pravo“ i odnosi se samo na državljene Nemačke.

9.pravo na udruživanje

„Svi državljani Nemačke imaju pravo da prave korporacije, ili udruženja.“

Zabranjena su samo udruženja koja su u suprotnosti sa krivičnim zakonom.

To u principu znači, da svaki državljanin Nemačke može da osnuje preduzeće koje može da se bavi privrednim granama po izboru, ali ne i trgovinom oružijem.

Mogu da se udruže u neprofitne organizacije koje bi se bavile očuvanjem okoline, ali ne i u bande.

Radnici mogu da slobodno formiraju sindikate i sl.

10.pravo na privatnost prepiski, telekomunikacije i razgovora

„Privatnost prepiski, telekomunikacija i razgovora je nepovrediva. Sme se ograničiti samo na osnovu zakona“

Niko ne sme da prisluškuje tuđe razgovore,čita prepiske, otvara pakete. Čak ni roditelji, niti policija.

Izuzetak je samo sumlja na planiranje zločina, kada policija može da vrši prisluškivanje ali samo ako poseduje dozvolu suda,

11.pravo na slobodno kretanje na teritoriji države

„Svi Nemci mogu da se kreću slobodno na teritoriji savezne države“

Svaki državljenin Nemačke ima pravo da se slobodno kreće saveznom državom gde želi.

Izuzetak od ovog pravila je recimo zabrana kretanja usled zarazne bolesti, kakav je bio slučaj sa koronom, gde država može da prepiše karantin kao meru protiv širenja zaraze.

12.pravo na slobodno biranje profesije

Svi državljani nemačke sami biraju svoju profesiju, školovanje i radno mesto.

Niko ne može da nekog natera da ide na zanat na primer, ili da radi u firmi u kojoj ne želi.

Isto tako, država ne može ni da garantuje da ćete dobiti posao koji želite ili ići na željeni fakultet.

12.1vojna obaveza

Od muškaraca starijih od 18 godina može se tražiti da služe u Oružanim snagama ili nemačkoj vojsci.

Do 2011. svi sposobni punoletni muškarci su služili vojsku 9 meseci gde su naučili da koriste oružijei upoznali se sa radom vojske.

Ako nisu želeli da koriste oružije svoj vojni rok su služili 12 meseci u nekoj ustanovi, recimo bolnici.

Od 2011. je ukinuta obaveza mladića da služe vojsku.

Sada u vojsku mogu da pristupe dobrovoljno, i muškarci i žene.

13.nepovredivost doma

Po ovom zakonu privanti prostor je nepovrediv. Pretres mogu vršiti samo organi zakona i to u skladu sa propisom.

Niko ne sme da ulazi u stan bez dozvole, prisluškuje stanare ili ih stavlja pod prismotru.

U stan bez dozvole može ući samo policija po prijavi ili vatragasna služba u slučaju požara.

14.pravo na imovinu

„Imovina i pravo nasleđivanja su zagarantovani“

Država štiti privatnu svojinu. Niko ne možeda uzme ono što mu ne pripada.

Sa druge strane,može da se desi da država nekome oduzme svoinu ako je to za opšte dobro.Recimo, ako treba da prođe put kroz nečiji plac,država može da uzme taj plac ali mora da obešteti vlasnika.

15.javna svojina

Zemljište,prirodna bogatstva i sredstva za proizvodnju, mogu se prenetu u javnu svojinu.

Država može oduzeti od nekog šume, rudnike ili opšte prirodno bogatstvo i tada ono pripada svima u Nemačkoj.

Po ovom članu nije se nikada postupalo.

16.državljanstvo

Ni jedan državljanin Nemačke ne može biti lišen državljanstva.

Izuzetak ovog pravila je jedino ako državljanin Nemačke poseduje još neko državljanstvo. Ovim se osigurava da niko ne može da ostane bez državljanstva.

Takođe, državljanin Nemačke ne može biti izručen drugoj državi, osim ako je reč o međunarodnom sudu ili Evropskoj Uniji.

16.1Pravo na azil

„Lica koja progone po političkoj osnovi imaju pravo na azil“

Ako lice progone iz zemlje iz koje je, Nemačka ga mora primiti u zaštitu. Po „zakonu o Azilu“ lice se može preseliti u Nemačku.

Ovo važi samo ako lice dolazi iz nesigurnih zemalja.

Ako je lice došlo iz razvijenih zemalja, biće odbijeno.

Takvo lice može biti primljeno samo kao izbeglica.

17.pravo na žalbe

„Svako lice ima pravo da pojedinačno ili udruženo sa drugima uputi žalbe nadležnim organima“

Svako ima pravo da vladi uputi žalbe i zahteve i ona mora svaku da razmotri i da odgovori na njih.

18.uskraćivanja prava

Niko ne sme da krši osnovna prava drugih.Ako krši prava drugih biće mu ukinuta njegova prava.

19.ograničavanja osnovnog prava

Država ne sme da menja osnovna prava.Promene može da pravi samo u amadmanima, i tada se moraju odnositi na sve ljude nikako na određenu grupu.

Ako neko smatra da država krši njegova prava, može da tuži državu.

Novo „normalno“ u Nemačkoj – posledice pandemije

Pandemija korone je izmenila svakodnevni život i navike ljudi svuda pa i u Nemačkoj. Distanca, zdravstvene preporuke i odredbe koje su na snazi, doveli su do toga da je danas normalno nešto što do juče nije bilo uobičajeno.

Evo šta je „nova normalnost“ u Nemačkoj.

RAD od kuće

Napuštene kancelarije, kancelarijski restorani i sablasna tišina u konferencijskim salama od početka 2021. godine – to je slika preduzeća u Nemačkoj.

Milioni zaposlenih rade do kuće od sredine marta 2020. godine, odnosno od početka pandemije korona virusa. Po istraživanju rađenom u decembru 2020. godine u Nemačkoj, četvrtina zaposlenih radi iskljuivo od kuće, a petina bar nekoliko dana nedeljno.

To nije nešto što je bilo normalno u Nemačkoj do tada. Pre pandemije, samo 3% zaposlenih je radilo isključivo od kuće a 15% povremeno.

Iako mnogim zaposlenima nedostaje rad u kancelarijama, pre svega zbog ličnih kontakta sa kolegama, pa i zbog dobro opremljenih kancelarija ipak je istraživanje pokazalo da produktivnost nije ugrožena ovakvim radom. Šta više, zaposleni smatraju da imaju veći komfor u sopstvenom domu, a tu je činjenica da se ne gubi vreme na putovanje do i od posla.

Zbog svega ovoga, smatra se da će se taj trend (rada od kuće) samo povećavati.

mobilnost

Promena smera. Kao posledica krize, pati i transportni sistem u Nemačkoj.

Po podatcima iz 2020. samo 50% putnika putovalo je na veće daljine autobusom ili vozom, u odnosu na lane.

U 2020. je takođe največi nemački aerodrom u Frankfurtu zabeležio je drastičan pad broja putnika. On je bio na onom nivou na koji je bio 1984 godine. Osim što zaposleni koji rade od kuće nemaju potrebu da putuju na posao, ni konferencije se ne održavaju uživo, odnosno sastanci se odvijaju putem virtualnih mreža.

Kompanije se trude da količinu službenih putovanja svode na minimum, ali i sami ljudi izbegavaju bilo kakvo privatno putovanje.

Recimo, samo 44% ljudi je želelo da putuje na odmor.

Jedini pobedink u ovoj situaciji je BICIKL. Po istraživanju Federalnog ministarstva saobraćaja, četvrtina stanovništva je u junu i julu 2020 vozila bicikl.

Kao odgovor na ovaj trend u mnogim gradovima se postavljaju „iskačuće biciklističke staze“. Tako se, za sada na ograničeno vreme, automobilske staze pretvaraju u biciklističke.

obrazovanje

Prostorije za seminare su prazne, predavanja su na intrernetu, a ispiti se polažu kod kuće za kuhinjskim stolom… Pandemija je promenila studentski život i prisiljava univerzitete da preispitaju visoko obrazovanje.

U Nemačkoj su započeti projekti koji omogućavaju studentima da razmenjuju mišljenja u digitalnom prostoru. Međunarodna saradnja pojedinaca i institucija je takođe digitalna. To je nešto što će verovatno postati praksa i nakon pandemije, jer omogućava studentima da steknu međunarodno iskustvo i ako nemaju stredstava za to.

Opet, pandemija je dovela do zatvaranja mnogih objekata i samim tim studnti su izgubili šansu za zaradom od honorarnog posla, koji im je neophodan.

Zbog toga, Nemačka podržava studente sa 500 evra mesečnog dodataka, kao i dodatnim studentskim kredtitima.

Što se mlađih razreda tiče, situacija je drugačija. Razredi su manji, ide se svake druge nedelje u školu a učenici su dužni da pre škole urade test na koronu da bi mogli da prisistvuju nastavi. One nedelje kada nisu na nastavi u školi, istu prate online.

potrošnja

Oboreni su svi rekordi kupovine preko interneta. Zbog opasnosti od inficiranja u supermarketima i ostalim prodavnicama, i da bi izbegli kontakte i gužve, ljudi su počeli masovno da naručuju sve preko interneta, pa čak i hranu, i to i oni ljudi koji do tada nisu praktikovali kupovinu online.

Ipak je strah od infekcije je pobedio strah od kupovine na internetu.

Međutim, to je pak dovelo do toga da je rok na isporuku robe znatno produžen. Nekad su kupci morali i po dve nedelje da čekaju na ono što su naručili.

Online maloprodaja doživela je svoj procvat tokom 2020 godine, a žrtve ovog procvata bile su robne kuće, butici i specijalizovane male radnje.

Jedine specijalizovane prodavnice koje su doživele rekordan broj prodaja za vreme pandemije su prodavnice bicikala, jer kako smo već pomenuli, transport biciklom je postao najomiljeniji način prevoza u Nemčkoj.

mediji

Podigla se svest o lažnim vestima. Dezinformacije na društvnim mrežama, forumima, sumljivim veb lokacijama i sl. širile su se brzinom svetlosti za vreme pandemije. Zbog toga, novinari u Nemačkoj kontinuirano rade na suzbijanju ovih dezinformacija. Proveravaju se činjenice i onda tek čine javno dostupnim javnosti.

Za vreme pandemije je zapravo postojao veliki nedostatak proverenih informacija. Kao posledica ovoga, mnogi nemci su se vratili starim, tradicionalnim izvorima informacija kakve su novine i televizija.

kuća i dvorište

U Nemačkoj se dugo zemlja i život na selu ne smatra modernom. Međutim, situacija sa koronom je potpuno promenila to stanovište.

Život u stanu, posebno ako oboje rade od kuće, a deca treba da polažu i slušaju nastavu online nije dovoljan za porodicu.

Osim što nemaju dovoljno prostora da se distanciraju jedni od drugih, nemaju ni dvorište i baštu gde mogu da izađu kada su zabrane kretanja na snazi.

Zbog svega toga, ali i zbog niže cene nekretnina, porasla je potražnja za nekretninama na selu. Po novom istraživanju, ako se nastavi rad od kuće, svaki peti čovek u Nemačkoj mogao bi da zamisli selidbu na selo.

Takođe, pošto su parkovi i hale za treninge bile zatvorene, mnogi su u potrazi za rekreacijom posećivali rodbinu u ruralnim krajevima. Pešačenje i planinarenje je nešto što je takođe dobilo na popularnosti usleg pandemije.

Zaštita na radu u Nemačkoj za vreme pandemije korone

Koje mere zaštite na radu su u Nemačkoj (za vreme korone)

Iako su preduzete mnoge mere u svakodnevnom životu ne bi li se smanjio kontakt, a samim tim i širenje zaraze, ipak je stopa inficiranja i dalje visoka u Nemačkoj. Zbog toga je potrebno preduzimati i dodatne mere, a naročito mere na radnom mestu.

Nemačkoj je važno da se što je moguće više smanji mogućnost zaraze u preduzećima i na taj način omogući da oni ostanu otvoreni.

Zato propisi koji su važili od početka pandemije važe i dalje i produženi su do 30. aprila 2021.

NAJBITNIJE MERE ZAŠTITE

RAD OD KUĆE

Pre svega, rad od kuće se mora omogućiti svakom radniku za koga postoje takvi uslovi. To znači, da ako radnik može svoj posao da obavlja iz svog stana, a da pri tome radni proces ne trpi, poslodavac je dužan da mu to omogući.

Poenta je da se kontakt ljudi svede na najmanju moguću meru, a ovom radom od kuće ne smanjuju se samo kontakti između ljudi na poslu već i na putu od kuće do posla i nazad (prevoz).

Poslodavac je dužan da mu obezbedi rad od kuće, ali nije dužan da ustupi svoju opremu za rad. Radnik može obavljati posao i na svojoj opremi, a mogu i da se dogovore oko toga. Svakako, oprema firme se mora osigurati pre ustupanja.

Ako poslodavac odbija da radniku dozvoli rad od kuće iako za to postoje uslovi, radnik se može žaliti na takvu odluku organima za zaštitu na radu.

SVAKI ZAPOSLENI KOJI ISPUNJAVA USLOVE ZA TAKAV RAD TREBA DA SE UPUTI NA RAD OD KUĆE

Takođe, iako je u stanu, radnik je na raspolaganju poslodavcu SAMO u okviru radnog vremena. Poslodavac nema pristupa životnom prostoru zaposlenog. To je njegovo osnovno pravo na nepovredivost doma.

Svaka promena u radu zahteva i promene u radnom ugovoru, tako da je i ovaj slučaj rada od kuće potrebno definisati pravno posebnim ugovorom o delu.

SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU I MASKE

Ako radnici nisu u prilici da rade od kuće, već moraju da dolaze na posao, potrebno je omogućiti radnicima bezbedan rad.

To se pre svega odnosi na maske i sredstva za dezinfekciju. Takva sredstva moraju uvek da budu na raspolaganju zaposlenima, i troškove za njih po pravilu snosi poslodavac. U izuzetim slučajevima, ona mogu da budu i donacija države.

Svakako, radnik nije dužan da ih sam obezbeđuje o sopstvenom trošku.

Ako radnici ne mogu da budu na distanci od minimum 1.5 m moraju da nose kvalitetnije maske FFP2 tipa.

SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU OBEZBEĐUJE POSLODAVAC O SVOM TROŠKU

PROSTOR ZA RAD

Ako radnici ne mogu da rade od kuće, potrebno im je organizovati rad tako da postoji što je moguće manje mogućnosti zaraze.

Pre svega, distanca od 1.5 m između radnika. Ako je distanca manja moraju da nose kvalitetnije maske.

U slučaju da rade u kancelarijama, potrebno je da obezbede radni prostor od minimum 10 m2 po radniku. Ako ovo ne može da se postigne moraju se odvojiti posebnim pregradama.

Ako je u pitanju rad više od deset ljudi, treba ih podeliti na što manje timove. Pri tom, komunikacija između njih bi trebala da bude svedena na minimum, ako je moguće da se potpuno izbegne lični kontakt.

RADNICI KOJI RADE U ZATVORENIM PROSTORIMA MORAJU DA BUDU NA DISTANCI OD MINIMUM 1.5 m I U PROSTORIJAMA GDE JE JEDNA OSOBA NA 10m2

Ako su u pitanju preduzeća koja imaju mnogo zaposlenih, izbegavanje kontakta je moguće i kroz organizaciju rada. Osim rada u manjim grupama, porebno je i da se radno vreme prilagodi tako da oni ne budu u istom periodu u istom prostoru.

PRODAVNICE

U slučajevima prodavnica i tržnih centara, važi takođe pravilo da može da bude jedna osoba na 10 m2. U to se računaju i radnici kao i kupci.

Tako, ako je prodavnica od 100 m2 u njoj smeju da budu najviše 10 osoba. Ako u radnji rade dve osobe i šef, u radnju smeju da uđu najviše 7 kupaca.

SASTANCI

Svi poslovni sastanci treba da se obavljaju pomoću telekomnikacijskih mreža. Za to se koriste konferencijski pozivi na popularnim aplikacijama ZUMU i SKAJPU.

Diskriminacija – šta bi bilo dobro znati

Svako je u životu bio diskriminisan u nekom trenutku. Neko neće da se druži sa vama kad ste deca, ne primaju vas u tim, zovu vas poslednje… Iskreno, mislim da nema nikog ko je bio pošteđen ovakvih situacija nekada.

Međutim, kada ste imigrant, i kada ste u tuđoj zemlji, ne bi bilo loše znati nešto o ovakvim situacijama koje vas možda dočekaju tamo.

Za početak, treba znati da je Nemačka zemlja u kojoj je strogo zabranjeno nejednako postupanje sa ljudima. Postoji zakon koji vaš štiti u tom smislu, ali iako je zakonom zabranjena, diskriminacija i dalje postoji u Nemačkoj.

Ali, da se pre svega upoznamo sa tim ŠTA JE DISKRIMINACIJA?

Pod diskriminacijom podrazumevamo svaki nepovoljni položaj ili uznemiravanje osobe zbog pripadnosti nekoj grupi, ili zbog svojih karakteristika.

Recimo ne iznajme vam stan jer ste stranac, profesori su lošiji prema učenicima koji ne govore jezik, u kafić ne puštaju zbog invaliditeta, taksista ne želi da vas vozi zbog druge boje kože… Sve ovo, i još mnogo toga spada u diskriminaciju.

Neko je diskrimisan zbog porekla, neko zbog seksualne orjentacije, neko zbog jezika, religije, starosti ili pak invaliditeta. Svaka situacija slična ovoj dovodi do osećaja nemoći i očaja, naročito ako ste stranac i ne znate kakva su vam prava.

Svi u Nemalkoj imaju pravo na jednakost, bez obzira na poreklo i status boravka!

DA LI MOGU DA SE ZAŠTITIM OD DISKRIMINACIJE?

Prema Nemačkom ustavu jedno od ljuckih prava je pravo na jednakost. Ono se odnosi na sve ljude, bez obzira na njihovo poreklo ili njihov status boravka.

Ako vam je povređeno osnovno ljudcko pravo, zaštitu možete potražiti od suda.

Ono što morate da znate je da bi trebalo da imate dokaz o diskriminaciji pre nego što se pokrene sudski postupak. U suprotnom, biće to samo dva suprotna iskaza.

Vrlo često, ljudi diskriminišu iz predrasuda, i pri tome nemaju svest da rade nešto loše. Ako se nađete u takvoj situaciji u Nemačkoj, trebalo bi da se obratite savetniku u savetodacnim centrima u Nemačkoj.

ZAKON O JEDNAKOM TRETMANU

Najbitniji zakon za vas je zakon o opštem jednakom tretmanu (AGG).On postoji od 2006 godine, i na njega se pozivate ako mislite da ste diskriminisani na poslu na primer.On sadrži posebna pravila kojima se zabranjuju diskriminacije na radnom mestu.

Od diskriminacije zaštićeni sukarakteristike kao što su:

-starost

-indaviliditet

-religija

-pol

-seksualna orjentacija

Ali diskriminacija je zabranjena i u slučajevima koji ne pripadaju grupama gore. Na radnom mestu zabranjene su :

DIRENTNA DISKRIMINACIJA – tretiranje pojedinca nepovoljnije od drugih u kolektivu, po nekoj karakteristici.

INDIREKTNA DISKRIMINACIJA – primenom politike se grupa, a samim tim i pojedinac stavlja u nepovoljni položaj u odnosu na druge.

VIKTIMIZACIJA – izložiti pojedinca nepovoljnoj situaciji ili ga otpustiti zbog žalbe na diskriminaciju.

Međutim, disktiminatorski tretman može da bude i opravdan ako može da se dokaže da je on dobar za firmu.

OSNOVNI ZAKON

Takođe, i treći član osnovnog zakona kaže da su svi ljudi isti bez obzira na poreklo. Po tome, bez obzira što niste rođeni Nemac, i imate samo boravišnu dozvolu, i dalje imate sva ljudcka prava koja imaju i drugi.

Ako idete na sud, trebalo bi da prikupite dokaze kao što su e-mailovi, fotografije ili čak i svedočenja lica koja su prisustvovala incidentima. Ako dobijete slučaj, možete i da dobijete odštetu za nju.

Ako vas policija zaustavi, uhapsli ili maltretira samo zbog vašeg porekla imate pravo da prijavite policajca kao žrtvu policijske samovolje.

Treba da znate da policija nije iznad zakona, i da su im ovlašćenja regulisana „krivičnim zakonom“, zakonom o krivičnom postupku“ i „zakonom o policiji“.

Imate pravo da od policijskog službenika zatražite ličnu kartu i da ga legitimišete. Krivičnu prijavu možete da podnesete najkasnije tri meseca nakon incidenta. Poželjno je da imate svedoke, pa ako ste u situaciji zatražite od prolaznika da posmatraju situaciju. Prijavu podnosite direktno tužilaštvu, nemate potrebu da idete u policiju.

ŠTA AKO MISLIM DA SU MI POVREĐENA PRAVA?

Kao prvo možete da potražite savetnički centar u vašoj blizini u Saveznoj agenciji za borbu protiv diskriminacije.To možete pronaći na antidiscriminierungsstelle.de.

Savet se može dobiti i od Savezne agencije za borbu protiv diskriminacije na 030-18555 1855 u periodu od 09h-12h.

Konsultacije su besplatne, ali je tarifni trošak vaš. Savezna agencija za borbu protiv korupcije je savezni organ i njihov je zadatak da vas zaštiti od diskriminacije.

Možete se javiti i službi za migraciono savetovanje kao i službi migracije mladih.

Ljudi koji rade u ovim savetovalištima imaju zadatak da vas saslušaju i posavetuju, kao i da vam pomognu u pisanju žalbi, da vas upute u pravne mere koje su vam na raspolaganju.

Savet o zabrani diskriminacije je besplatan.

Trudničko i porodiljsko – ugovor o radu u Nemačkoj

Ako ste mlada žena koja planira porodicu, trebalo bi da se upoznate sa vašim pravima u Nemačkoj vezanim za trudničko i porodiljsko bolovanje.

Mnogo žene odlažu trudnoću, misleći da će ostati bez posla ako se to desi. Međutim, Nemačka je pravna država, i kao takva, vaša prava su definisana u samom ugovoru o radu. Između ostalog, i vaše pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje.

Kako izgleda trudničko/ porodiljsko bolovanje u Nemačkoj

Za početak, ni jedna trudnica ne mora da radi šest nedelja pre termina, osim ako baš same ne izraze želju.

U slučaju da je rizična trudnoća u pitanju, i da je ugroženo zdravlje deteta ili majke, uz lekarsko uverenje trudnica može da ode i ranije na trudničko bolovanje.

Takođe, osam nedelja nakon porođaja (porodiljsko bolovanje) porodiljama je zabranjen rad.

Za sve ovo vreme, žena ima pravo na porodiljsku naknadu koja iznosi punu mesečnu platu u zadnja tri meseca pre odsustva.

Za vreme trudnoće i četri meseca nakon porođaja, poslodavac ne sme da prekine radni odnos ženi. Izuzetak je samo slučaj kada se firma u kojoj je trudnica radila ugasi.

Sa druge strane, porodilja ili trudnica u svakom trenutku mogu da prekinu radni odnos.

RODITELJSKO ODSUSTVO

Pravo na roditeljsko odsustvo imaju i majka i otac novorođenog deteta. Ovo pravo ima svako ko ima Nemački ugovor o radu, bez obzira da li je sa punim radnim vremenom ili pola radnog vremena, čak i na šegrte i one sa ugovorom o radu na određeno vreme.

DO KADA SE MOŽE ISKORISTITI?

Roditeljsko odsustvo je traje do detetove treće godine. Mogu ga uzeti majka i otac odvojeno ili zajedno, i može se preneti najkasnije do detetove 8 godine.

Da bi koristili roditeljsko odsustvo zaposleni mora da ga zatraži najkasnije sedam nedelja pre njegovog korišćenja i to pismeno. Roditelj je dužan da tačno navede period kada planira da koristi pravo na roditeljsko odsustvo. Ovo važi i za slučaj da roditelj želi da koristi roditljsko odsustvo u periodu između detetovog trećeg i osmog rođendana.

Međutim, poslodavac nije dužan da plaća zaposlenom roditeljsko odsustvo.

RODITELJSKA NAKNADA

Roditelj na odsustvu može tražiti od države pravo na roditeljske benificije. Po nemačkom zakonu roditeljska naknada je 67% od prosečne zarade zaposlenog u poslednjih 12 meseci pre detetovog rođenja.

Minimalni roditeljska naknada iznosi 300evra, a maksimalni 1800 evra. Roditelji imaju pravo na roditeljsku naknadu 14 meseci od datuma rođenja deteta, s tim što jedan roditelj može primati naknadu najduže 12 meseci.

Pravo na roditeljsku naknadu imaju i zaposleni koji nisu državljani Nemačke, ako imaju boravišnu dozvolu u Nemačkoj koja im omogućava rad.

Dodatna opcija „roditeljski dodatak plus“ postoji za decu rođenu nakon 1.jula 2015. Po njoj, roditelji imaju pravo na roditeljski dodatak od države u periodu do 24 meseca ili ako roditeljski dodatak koriste oba roditelja onda ga mogu deliti tokom perioda od 28 meseci

Zdravstveno osiguranje u Nemačkoj

Zdravstveno osiguranje u Nemačkoj je od 2009 obavezna stavka za sve koji borave u ovoj zemlji. Čak i za kraće boravke, pri apliciranju za vizu potrebno je da imate regulisano zdravstveno osiguranje, inače će vam odbiti vizu.

U principu svi imigranti pri apliciranju za vizu moraju da dokažu da imaju dovoljno sredstava za egzistenciju i da imaju zaključeno zdravstveno osiguranje u „novoj zemlji“.

KAKVO JE NEMAČKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Nemački zdravstveno osiguranje je dualno, što bi značilo da se razlikuje ZAKONSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (ZZO) i PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (PZO).

5362 evra mesečnog bruto prihoda je granica do koje u 2021. lice može biti zakonski zdravstveno osigurano

ZAKONSKO ZDRAVSTVNO OSIGURANJE

ZZO je dostupno svakome, dok da bi bili korisnici privatnog morate da ispunite određene uslove.

Takođe, ako ste državljani zemalja u kojima postoji sporazum o socijalnom osiguranju (kao što je slučaj sa Srbijom, Bih, Crnom Gorom) možete da ostanete osigurani i u svojoj domovini. Međutim, pošto se usluge razlikuju, možda će vam trebati dodatno osiguranje.

Korisnici ZZO su obavezno lica koja:

1) Imaju bruto prihod ispod 5362evra mesečno

2) Penzioneri

3) Primaoci naknade za nezaposlene

Doprinos za Zakonsko zdravstveno zavisi od prihoda. Od ukupne bruto zarade računa se fiksna stopa od 14,6 posto koju dele zaposleni i poslodavac.

Takođe, doprinos čini i još jedna stopa koju plaća samo zaposleni, ali ona je varijabilna.

U ZZO deca i bračni partneri mogu besplatno da se osiguraju preko porodičnog osiguranja.

Primer

Ako imate platu od 1000evra mesečno, imate 146evra doprinosa po opštoj stopi i možete da imate još 3e, 10e, ili 17e mesečno zavisno od fonda.

Ako imate platu od 2500 evra mesečno, doprinosi su vam 365 evra, a dodatno plaćate 7.5e, 25e ili 42.5e zavisno od fonda. Vredi se raspitati jer na godišnjem nivou to može biti znatna ušteda.

PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (PZO) ima određene uslove. Kao prvo, ono je za one koji imaju prihode preko 5362 evra mečeno, moraju da imaju ispunjen uslov minimalnog stalnog prebivališta u Nemačkoj i moraju da otkažu obavezno osiguranje zahtevom. Pre nego što postanete korisnici privatnog zdravstvenog osiguranja prolazi se detaljna zdravstvena kontrola.

Usluge privatnog osiguranja mogu da se prilagode osiguraniku, tako da postoji široka lepeza istih. Sve troškove osiguranik plaća unapred,a refundiraju mu se nakon što dostavi račun o troškovima.

Korisnici su obično:

1)samozaposleni

2)službenici

3)zaposleni koji primaju iznad 5362evra

Cena zavisi od tipa osiguranja. Za početnu tarifu plaćaćete od 150e za zaposlene do 200e za samozaposlene. Udobna tarifa iznosi 150e za zaposlene, 60e za službenike a 265e za samozaposlene.

Premijum tarifa sa najboljim medicinskim tretmanima ima i najveće cene. Ona je za zaposlene 250e, a samozaposlene 500evra.

Takođe, iznos zavisi i od starosti osiguranika. Ako je mlađi plaćaće manje, što je stariji osiguranje mu je skuplje.

OSIGURANJE STRANIH STUDENATA U NEMAČKOJ

Bez obzira da li je na osnovnim ili specijalističkim studijama,svaki strani student u Nemačkoj mora da bude osiguran.

Studenti koji nisu članovi Eu nakon 30.godine ili nakon 14.semestra nemaju pravo da budu obavezno osigurani, već mogu samo privatno. U tu grupu spadaju i oni koji uče jezik u Nemačkoj kao priprema za studije.

I ovde se razlikuju grupe:

Studenti do 23.godine ukupno plaćaju 98,3evra dok oni preko 23. plaćaju 100,59 evra.

Ne bi bilo loše da se pre početka studija raspitate kod studentske službe i posavetujete u Međunarodnoj kancelariji.

ZAPOSLENI

Svako zaposleno lice je socijalno osigurano u zemlji u kojoj radi. Čak i u slučajevima kratkoročnog radnog boravka moraju se osigurati po nekom osnovu.

Zaposleni iz zemalja van Eu podležu obaveznom osiguranju ako mogu da prilože uz radnu dozvolu i boravišnu dozvolu.

Važni kontakti

Ako vam je potrebna hitna pomoć zovite 112

Ako je neophodna lekarska nega van radnog vremena broj je 116117

Ako vam je potreban lek, imate veliku mrežu apoteka u Nemačkoj. One su proširene čak i na internet-apoteke.

A u slučaju da vam je lek potreban van radnog vremena u svakom mestu postoje i dežurne apoteke. Spisak imate u novinama ili na apotekama.

Ako vas interesuje možete pročitati nešto i o školskom sistemu u Nemačkoj.

Obrazovni sistem u Nemačkoj, da li je sistem dobar ili loš?

KAKAV JE NEMAČKI OBRAZOVNI SISTEM

Nemački obrazovni sistem ima neke specifičnosti u odnosu na druge zemlje.

Kao prvo, on nije centralizovan. Za svaku od 16 saveznih država odgovorna su njihova ministarstva. To znači da su predmeti, nastavni planovi i kvalifikacije različiti u nekima od njih.

Takođe, Nemački obrazovni sistem je i vertikalan. Postoje diverzifikovane školske ustanove prema tome kakve su sklonosti učenika, da li je on za dalje školovanje ili za rad.

Nemački obrazovni sistem mnogi hvale, ali ima i dosta kritika na njegov račun, pa evo malo o njemu.

KAKO IZGLEDA OBRAZOVNI SISTEM U NEMAČKOJ

U Nemačkoj se u školu polazi sa 6 ili 7 godina. Obavezno obrazovanje je 9 godina. Takođe, roditeljima se zabranjuje školovanje dece kod kuće.

Deca koja su stranci, kao što je verovatno kod vas slučaj, iako ne znaju nemački idu pored škole na dodatne časove jezika. Mlađa deca će mnogo brže usvojiti jezik, ali ni starijoj uz svakodnevnicu neće biti toliko teško.

Školska godina počinje avgusta ili septembra i traje do juna ili jula. Državna škola se ne plaća, ali postoje i privatne škole.

STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA

Struktura je horizontalna zavisi od pravca školovanja i diploma koje sa njom dobijate.

OSNOVNA ŠKOLA – GRUNDSCHULE

Osnovna škola traje 4 godine u najvećem broju država, sa izuzetkom nekih kao što je na primer Berlin (6 godina).

U osnovnu školu polazi se sa 6 ili 7 godina. Razredni starešina je neko ko predaje detetu te četri godine sve predmete. On je ekvivalent našem učitelju/učiteljici.

Postoje kritike vezane za ovo, jer uspeh deteta u mnogome zavisi od toga koliko se lično poveže sa razrednim starešinom, kao i koliko taj učitelj poznaje predmete koje im predaje.

Prve dve godine se ne ocenjuju, a nakon toga dobijaju se ocene. Takođe, ponavljanje godine nije opcija. Postoje mere da se nedovoljne ocene nadoknade programima podrške.

U osnovnoj školi uče se osnovna znanja iz matematike, jezika, drugih predmeta i to je osnova za buduće srednjoškolsko obrazovanje.

Na kraju 4 godine, završava se osnovna škola i dolazi do institucionalnog prelaza u srednju školu. Dobija se svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi i preporuka za tip srednje koje dete treba da upiše.

SREDNJA ŠKOLA I

Nakon osnovne škole po preporuci razrednog starešine bira se u koji tip srednje škole će dete ići. Postoje nekoliko tipova srednjih škola.

Klasične vrste srednjih škola su

HAUPTSCHULE– To je srednja škola koja traje 9 godina. Ona je nastavak osnovne, kao viša osnovna škola, i poenta ove škole je da se đaci što pre osposobe za rad. Kao takva ona se najviše oslanja na praktičnu nastavu. Ona je namenjena deci koja nemaju želju da svoje obrazovanje nastavljaju već da rade posle srednje škole.

REALSCHULE – to je srednji deo između gimnazije i osnovne škole. Traje 10 godina. Zamišljena je kao prošireno osnovno obrazovanje. Kvalifikacija koja se dobija nakon nje je Mittlere Reife koje je u principu merilo za završeno osnovno obrazovanje(mala matura). Ova kvalifikacija otvara prostor za zanimanja za osposobljavanje, kao i za srednje stručne škole u kojima se mogu steći kvalifikacije za upis na fakultet.

U suštini ona bi bila ekvivalent naše srednje stručne škole, nakon koje može da se ide ka zaposenju, a može i da se nastavlja do studija. Ona je orjentisana ka praksi, ali ostavlja otvoren put ka studijama.

GIMNAZIJA- GYMNASIUM

Gimnazija ima zadatak da pruži detaljno opšte obrazovanje. Osnovna poenta gimnazije je da se u njoj uče dva strana jezika. Nakon završene niže gimnazije nastavlja se viša i dobija se ARBITUR kojim se omogućava direktan pristup svim univerzitetima. U gimnaziji se kontinuirano proverava nivo postignutih rezultata učenika i upućuju se na druge obrazovne programe ako im je uspeh loš.

ŠKOLA U ZAJEDNICI – Gestamtschule

Koncept ovih škola zasniva se na jednakim mogućnostima u obrazovanju. To je u pricnipu škola više tipova škola pod istim krovom.

Kritike ovih škola odnose se na to da su pod istim krovom i dobri i loši učenici, pa oni dobri možda neće moći da se razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Navodno, dobre učenike će da povuku siromašni učenici.

SREDNJA ŠKOLA II

Viša srednja škola. Ona je sistem stručnog osposobljavanja, zajednički sistem praktičnih znanja i teoriskih veština. Započinje 11. godine srednje škole i završava u 13 tom razredu srednje.

Viša srednja traje 3 godina. Prve godine je uvodna faza, a druge dve su faza kvalifikacije.

Nakon više srednje dobija se Arbitur- opšta kvalifikacija za visoko obrazovanje.

Zbog obaveznog školovanja mladih do 18. godine, postoji i takozvana osnovna stručna školska godina BVJ koja je namenjena onima koji nakon srednje škole nisu započeli nikakvu profesionalnu obuku. Takođe, ako srednjoškolsko svedočanstvo nije dobio učenik, stručna kvalifikacija se može postići i sa BVJ- na godini stručne pripreme.

Ako recimo učenik nakon niže srednje odluči da radi u trgovini, imaće godinu dana sticanja kvalifikacija za to zanimanja. Nakon toga, može da radi.

DUALNO OBRAZOVANJE je klasična srednja škola na kojoj se stiće uporedo teorijsko i praktično znanje.Karakteriše ga podela obuke na nekoliko lokacija. Učenik stiče teorijsko znanje u školi i praktično na radnom mestu. Može se učiti u kompanijama za obuku, ali i u preduzećima na samom radnom mestu. Sama kompanija bira vreme i plan obuke u okvirima nastavnog programa.

SREDNJA STRUČNA ŠKOLA

je ustanova na kojoj se dobija kvalifikacija koja je ili puna stručna obuka ili je put ka daljem usavršavanju (zavisi od toga koliko godina traje). Sa njom se može preći na tehničku školu FOS ili srednju stručnu.

Tehnička škola vodi do mogućnosti da se nakon dve godine ide na studije tehničkih nauka.

SREDNJA STRUČNA GIMNAZIJA

ima poseban položaj u okviru stručnih škola. To je gimnazija višeg nivoa sa profesionalnim fokusom. Zato se i naziva poslovna gimnazija, tehnička gimnazija, biotehnološka gimnazija… Ona kao i sve druge srednje škole daje kvalifikaciju za univerzitetsko obrazovanje.

Viši nivo gimnazije sastoji se iz sistema u kome učenici biraju predmete koje će pohađati kao priprema za akademske studije. Postoje i predmeti koji su obavezni i ne mogu se izbeći.

Takođe,sve se više teži ka veštinama za profesionalni život.

Generalno, sve škole višeg srednjeg tipa usresređene su ka praktičnim znanjima, tako da se nakon nje profilišu učenici na one koji su za učenje dalje, i one koji bi da rade.

TERCIALNO OBRAZOVANJE

Tercialno obrazovanje obuhvata obrazovanje na fakultetima, strukovnim školama, tehničkim fakultetima i tehničkim školama. Glavna uloga fakulteta je istraživanje, proširivanje znanja iz tih oblasti i sticanje akademskih diploma. Razlikuju se diplomske studije:

-diplomirani, magistar, licenciat, prvostupnik, državni ispit i

postdiplomske studje:

-master i doktorska diploma.

Više o studijama u Nemačkoj u posebnom tekstu

DRUGE ŠKOLE

U Nemačkoj takođe postoje i druge škole.

PRIVATNA ŠKOLA- ovo su škole koje ne finansira država nego su finansirane iz drugih izvora. U glavnom se osnivaju iz ideoloških ili obrazovnih razloga. To su npr. Montessori škole, ili škole koje su u ruralnim delovima, koje finansira crkva…

OBRAZOVANJE DRUGA ŠANSA– neka vrsta dokvalifikacije za ljude koji žele da svoje zanimanje menjaju.

SPECIJALNE ŠKOLE – Škole namenjene učenicima sa invalididtetom. Stav je da se deca koja imaju bilo kakav hendikep u školuju u posebnim školama da ne bi bil stavljena stigma na njih. U njima oni mogu čak i da dođu do kvalifikacija kao i drugi učenici jer su planovi i programi prilagođeni njima.

DOPUNSKA ŠKOLA – Za one koji treba da steknu diplomu srednje škole

KRITIKE NEMAČKOG OBRAZOVNOG SISTEMA

Ima ljudi koji hvale nemački obrazovni sistem, ali i ima i dosta kritika na njegov račun.

Kao prvo, profilisanje dece nakon četri razreda osnovne škole mnogi smatraju za prerano. Rano je u tom uzrastu odlučivati da li je dete za dalje učenje ili ne.To stavlja u nepovoljan položaj decu imigrante i decu sa invaliditetom.

Takođe, period kada su oni u pubertetu je generalno period u kome mnogi učenici popuštaju u školi. Ipak, nemilosrdni nemački sistem je takav da njihovo popuštanje u školi može da ih koštati daljeg studiranja.

Studiranje je generalno skupo, i uglavnom ga ne finansira država već drugi fondovi. Zbog ovako postavljenih stvari, privilegovani su da studiraju samo bogati koji mahom posle napuštaju zemlju.

Iz ovog razloga, oni su u deficitu sa visokostručnim kadrovima.

Takođe, sistem je postavljen tako da nisu jednake mogućnosti za sve. Zavisi od socijalnog porekla.

Digitalizacija je još jedna stvar na kojoj bi trebalo da poradi Nemačka. U mnogim školama nedostaje brzi internet, tehnološki obrazovan kadar, kao i zainteresovani predavači za digitalne tehnnologije.