Ako ste rešili da se preselite u Nemačku i nađete posao tamo, ugovor o radu je ono čemu ćete težiti da dođete što pre. To je zato što vam je on između ostalog jedan od papira koje treba da predate kada aplicirate za radnu vizu.

Iako dolazak do ugovora nije uopšte lak put, u ovom tekstu ćemo se pozabaviti samim ugovorom o radu i onome što bi trebalo da znate o njemu.

ŠTA TREBA DA SADRŽI UGOVOR O RADU?

Da bi se osiguralo postojanje dokaza o radnom odnosu preporučuje se da se ugovor o radu zaključi u pisanoj formi. Takav papir je jedan od onih sa kojima se aplicira za vizu. Ugovor o radu mora da sadrži najvažnije uslove zaposlenja radnika:

– Početak i trajanje radnog odnosa (probnog perioda)

-Opis posla

-Naknada (zarada)

-Ugovoreno radno vreme

-Dane praznika

-Otkazni rok

-Kolektivni ugovor

Važan deo ugovora je naknada za rad(plata). Plata se ugovara bruto, i od tog iznosa će se odbiti porezi i doprinosi.

Takođe, određuje se da li će se zaposelnom plaćati bonusi i dodatci, da li su mu plaćeni državni praznici, da li se plata isplaćuje na početku ili kraju meseca…

UGOVOR NA ODREĐENO VREME

Ugovor o radu se popravilu zaključuje na neodređeno vreme. Međutim, moguće je da poslodavac i zaposleni zaključe i ugovor na određeno vreme.

Ugovor na odrđeno vreme mora da bude određen objektivnim uslovima. Recimo, zapošljava se po projektu, zadatku ili do određenog datuma. Razlog takvog zaposlenja može biti i zamena odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.

Ovakvo zaposelnje biće zakonito i ako se vrši bez obrazloženja, ali na period najduže dve godine. Ovakav ugovor se radniku može produžavati najviše tri puta i ne ukupno duže od dve godine. Nakon toga firma je dužna da radnika zaposli za stalno.

Još jedan slučaj su novootvorene firme. Nova firma radnike može da zapošljava na određeno vreme prve četri godine od osnivanja i to na period od najduže četri godine.

RAD SA POLA RADNOG VREMENA

Neki radnici rade sa pola radnog vremena. Razlozi zbog koga je tako su različiti. Kod nekoga je u pitanju doškolovavanje, nekom porodični odnosi…

Rad sa pola radnog vremena po Nemačkom zakonu podrazumeva svako radno vreme koje je kraće od radnika sa punim radnim vremenom.

U firmama koje imaju više od 15 zaposlenih, radnik ima pravo da zatraži smanjenje radnog vremena nakon šest meseci rada. Poslodavac pak, ima pravo da odbije ovaj zahtev ako proceni da bi mu to smanjilo radnu produktivnost.

Pod vrsta zaposlenja sa pola radnog vremena je neznatno radno vreme. To je zaposelnje gde zaposleni zarađuje manje od 450e mesečno, radi 50 radnih dana godišnje ili ne radi duže od dva meseca.To suposebne vrste rada koje su izuzete od doprinosa za socijalno osiguranje.

         više o vašim pravima u ugovoru o radu OVDE

OTKAZ UGOVORA O RADU U NEMAČKOJ

Kako je Nemačka pravna država, svi ugovori i povrede istih snose poseldice. Takav je slučaj i sa otkazom ugovora o radu.

Zbog ozbiljnih poseldica, otkazi se moraju prijaviti jasno i nedvosmisleno. Prestanak radnog odnosa mora da bude u pisanom obliku, u njemu mora da bude naveden tačan datum prestanka ugovora o radu, kao i razlog istog.

Ako sadrži formalne nedostatke može se proglasiti nevažećim.

OTKAZNI ROK

Otkazni rok je u Nemečkoj po pravilu četri nedelje, stim što se radnim stažom ovaj period produžava. Ugovorom o radu se obično definiše trajanje otkaznog roka. On tako može biti duži ili kraći od toga ako je ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom drugačije određeno.

Svakako, otkazni roke se mora ispoštovati u svekom slučaju osim otkaza sa razlogom kada on stupa trenutno.

SINDIKAT RADNIKA

Ako u firmi postoji sindikat, on se moa obavestiti pre svakog otpuštanja. Obaveštenje mora da sadrži sve lične podatke radnika koji se otpušta kao i razloge otpuštanja,otkazni rok, vrsta otkaza i slično, bez obzira koliko dugo radnik radi u firmi.

OTPREMNINE

Otpremnina nije zakonom određena u Nemačkoj. Ako postoji, ona je obično određena kolektivnim ugovorom.

U praksi, poslodavci i zaposleni se nejčešće dogovore sami oko otpremine da bi izbegli sudske procese. Ona je najčešće 50% mesečne zarade po godini staža.

OTKAZ IZ RAZLOGA

Ako je u pitanju teška povreda ugovora o radu poslodavac može raskinuti ugovor trenutno, bez otkaznog roka. Obaveštenje o otkazu poslodavac mora da dostavi radniku najkasnije dve nedelje nakon što sazna činjenice koje su dovele do povreda radnog ugovora.

ZAŠTITA OD OTKAZA

Ako preduzeće ima manje od deset zaposelnih otkaz ne mora da bude opravdan, tj ne postoji zaštita od otkaza.

Ako preduzeće ima više od deset zaposlenih koji rade duže od šest meseci otkaz mora da bude „socijalno opravdan“.

„Socijalno opravdan“ otkaz se zasniva na razlozima koji su povezanim sa osobom, sa ponašanjem ili operativnim radnim mestom.

Razlog koji je povezan sa osobom je obično dugotrajna bolest i sl.Za ovaj razlog uzimaju se u obzir odnos učinka i naknade, koji može biti narušen usled dugih bolesti.

Razlog koji je povezan sa ponašanjem se odnosi na povredu dužnosti zaposlenog. Nemački zakon zahteva da poslodavac bar jednom opomene zaposlenog pre nego što mu da otkaz. Otkaz bez upozorenja se smatra nevažećim, pa se zato insistira da se pri upozorenju konsultuje služba za ljudcke resurse i da se svako upozorenje dokumentuje.

Otkaz iz operativnih razloga podrazumeva da je radnik postao tehnološki višak, odnosno da za njim u firmi više ne postoji potreba. Zbog promene strukture i prilagođavanja firme novoj situaciji može doći do promene, smanjenja broja zaposlenih. U ovom slučaju na isto mesto se ne sme zaposliti drugo lice.

Poslodavac mora da dokaže da ovo radno mesto prestaje da postoji, mora da izvrši selekciju među radnicima.  Pošto je teret dokazivanja otkaza na poslodavnu, zaposleni mogu da ospore otkaz pred sudom.

Sud će da odluči da li je otkaz efektivan, zaposleni prestaje sa radom na kraju otkaznog odnosa i nema pravo na otpremninu. Ako otkaz ne stupi na snagu zaposleni mora da se vrati na radno mesto i ima pravo na povraćaj zarade.

Pored opštih zaštita od otkaza, postoje grupe zaposlenih koje su posebno zaštićene:

-žene na trudničkom i porodiljskom

-zaposelni na roditeljskom odsustvu

-zaposelni sa teškim indivalidetom

-članovi sindikata radnika

-službenik za zaštitu podataka

SPORAZUMNI RASKID UGOVORA O RADU

Ovo je po pravilu najekonomičnije prestanak radnog ugovora. Ovakav ugovor mora biti pisan, moraju ga obe strane potpsati i u prisustvu advokata.

On sadrži informacije kao što su:

-datum i vrsta raskida

-otpremnina

-oslobđenje od radne dužnosti

-vraćanje službenog automobila

-čuvanje poverljivih podataka firme

-dužnost vraćanja imovine preduzeća

-penzioni plan

i slično…

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!