KAKAV JE NEMAČKI OBRAZOVNI SISTEM

Nemački obrazovni sistem ima neke specifičnosti u odnosu na druge zemlje.

Kao prvo, on nije centralizovan. Za svaku od 16 saveznih država odgovorna su njihova ministarstva. To znači da su predmeti, nastavni planovi i kvalifikacije različiti u nekima od njih.

Takođe, Nemački obrazovni sistem je i vertikalan. Postoje diverzifikovane školske ustanove prema tome kakve su sklonosti učenika, da li je on za dalje školovanje ili za rad.

Nemački obrazovni sistem mnogi hvale, ali ima i dosta kritika na njegov račun, pa evo malo o njemu.

KAKO IZGLEDA OBRAZOVNI SISTEM U NEMAČKOJ

U Nemačkoj se u školu polazi sa 6 ili 7 godina. Obavezno obrazovanje je 9 godina. Takođe, roditeljima se zabranjuje školovanje dece kod kuće.

Deca koja su stranci, kao što je verovatno kod vas slučaj, iako ne znaju nemački idu pored škole na dodatne časove jezika. Mlađa deca će mnogo brže usvojiti jezik, ali ni starijoj uz svakodnevnicu neće biti toliko teško.

Školska godina počinje avgusta ili septembra i traje do juna ili jula. Državna škola se ne plaća, ali postoje i privatne škole.

STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA

Struktura je horizontalna zavisi od pravca školovanja i diploma koje sa njom dobijate.

OSNOVNA ŠKOLA – GRUNDSCHULE

Osnovna škola traje 4 godine u najvećem broju država, sa izuzetkom nekih kao što je na primer Berlin (6 godina).

U osnovnu školu polazi se sa 6 ili 7 godina. Razredni starešina je neko ko predaje detetu te četri godine sve predmete. On je ekvivalent našem učitelju/učiteljici.

Postoje kritike vezane za ovo, jer uspeh deteta u mnogome zavisi od toga koliko se lično poveže sa razrednim starešinom, kao i koliko taj učitelj poznaje predmete koje im predaje.

Prve dve godine se ne ocenjuju, a nakon toga dobijaju se ocene. Takođe, ponavljanje godine nije opcija. Postoje mere da se nedovoljne ocene nadoknade programima podrške.

U osnovnoj školi uče se osnovna znanja iz matematike, jezika, drugih predmeta i to je osnova za buduće srednjoškolsko obrazovanje.

Na kraju 4 godine, završava se osnovna škola i dolazi do institucionalnog prelaza u srednju školu.  Dobija se svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi i preporuka za tip srednje koje dete treba da upiše.

SREDNJA ŠKOLA I

Nakon osnovne škole po preporuci razrednog starešine bira se u koji tip srednje škole će dete ići. Postoje nekoliko tipova srednjih škola.

Klasične vrste srednjih škola su

HAUPTSCHULE– To je srednja škola koja traje 9 godina. Ona je nastavak osnovne, kao viša osnovna škola, i poenta ove škole je da se đaci što pre osposobe za rad. Kao takva ona se najviše oslanja na praktičnu nastavu. Ona je namenjena deci koja nemaju želju da svoje obrazovanje nastavljaju već da rade posle srednje škole.

REALSCHULE – to je srednji deo između gimnazije i osnovne škole. Traje 10 godina. Zamišljena je kao prošireno osnovno obrazovanje. Kvalifikacija koja se dobija nakon nje je Mittlere Reife koje je u principu merilo za završeno osnovno obrazovanje(mala matura). Ova kvalifikacija otvara prostor za zanimanja za osposobljavanje, kao i za srednje stručne škole u kojima se mogu steći kvalifikacije za upis na fakultet.

U suštini ona bi bila ekvivalent naše srednje stručne škole, nakon koje može da se ide ka zaposenju, a može i da se nastavlja do studija. Ona je orjentisana ka praksi, ali ostavlja otvoren put ka studijama.

GIMNAZIJA- GYMNASIUM

Gimnazija ima zadatak da pruži detaljno opšte obrazovanje. Osnovna poenta gimnazije je da se u njoj uče dva strana jezika. Nakon završene niže gimnazije nastavlja se viša i dobija se ARBITUR kojim se omogućava direktan pristup svim univerzitetima. U gimnaziji se kontinuirano proverava nivo postignutih rezultata učenika i upućuju se na druge obrazovne programe ako im je uspeh loš.

ŠKOLA U ZAJEDNICI – Gestamtschule

Koncept ovih škola zasniva se na jednakim mogućnostima u obrazovanju. To je u pricnipu škola više tipova škola pod istim krovom.

Kritike ovih škola odnose se na to da su pod istim krovom i dobri i loši učenici, pa oni dobri možda neće moći da se razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Navodno, dobre učenike će da povuku siromašni učenici.

 SREDNJA ŠKOLA II

Viša srednja škola. Ona je sistem stručnog osposobljavanja, zajednički sistem praktičnih znanja i teoriskih veština. Započinje 11. godine srednje škole i završava u 13 tom razredu srednje.

Viša srednja traje 3 godina. Prve godine je uvodna faza, a druge dve su faza kvalifikacije.

Nakon više srednje dobija se Arbitur- opšta kvalifikacija za visoko obrazovanje.

Zbog obaveznog školovanja mladih do 18. godine, postoji i takozvana osnovna stručna školska godina BVJ koja je namenjena onima koji nakon srednje škole nisu započeli nikakvu profesionalnu obuku. Takođe, ako srednjoškolsko svedočanstvo nije dobio učenik, stručna kvalifikacija se može postići i sa BVJ- na godini stručne pripreme.

Ako recimo učenik nakon niže srednje odluči da radi u trgovini, imaće godinu dana sticanja kvalifikacija za to zanimanja. Nakon toga, može da radi.

DUALNO OBRAZOVANJE je klasična srednja škola na kojoj se stiće uporedo teorijsko i praktično znanje.Karakteriše ga podela obuke na nekoliko lokacija. Učenik stiče teorijsko znanje u školi i praktično na radnom mestu. Može se učiti u kompanijama za obuku, ali i u preduzećima na samom radnom mestu. Sama kompanija bira vreme i plan obuke u okvirima nastavnog programa.

SREDNJA STRUČNA ŠKOLA

je ustanova na kojoj se dobija kvalifikacija koja je ili puna stručna obuka ili je put ka daljem usavršavanju (zavisi od toga koliko godina traje). Sa njom se može preći na tehničku školu FOS ili srednju stručnu.

Tehnička škola vodi do mogućnosti da se  nakon dve godine ide na studije tehničkih nauka.

SREDNJA STRUČNA GIMNAZIJA

ima poseban položaj u okviru stručnih škola. To je gimnazija višeg nivoa sa profesionalnim fokusom. Zato se i naziva poslovna gimnazija, tehnička gimnazija, biotehnološka gimnazija… Ona kao i sve druge srednje škole daje kvalifikaciju za univerzitetsko obrazovanje.

Viši nivo gimnazije sastoji se iz sistema u kome učenici biraju predmete koje će pohađati kao priprema za akademske studije. Postoje i predmeti koji su obavezni i ne mogu se izbeći.

Takođe,sve se više teži ka veštinama za profesionalni život.

Generalno, sve škole višeg srednjeg tipa usresređene su ka praktičnim znanjima, tako da se nakon nje profilišu učenici na one koji su za učenje dalje, i one koji bi da rade.

TERCIALNO OBRAZOVANJE

Tercialno obrazovanje obuhvata obrazovanje na fakultetima, strukovnim školama, tehničkim fakultetima i tehničkim školama. Glavna uloga fakulteta je istraživanje, proširivanje znanja iz tih oblasti i sticanje akademskih diploma. Razlikuju se diplomske studije:

-diplomirani, magistar, licenciat, prvostupnik, državni ispit i

postdiplomske studje:

-master i doktorska diploma.

Više o studijama u Nemačkoj u posebnom tekstu

DRUGE ŠKOLE

U Nemačkoj takođe postoje i druge škole.

PRIVATNA ŠKOLA- ovo su škole koje ne finansira država nego su finansirane iz drugih izvora. U glavnom se osnivaju iz ideoloških ili obrazovnih razloga. To su npr. Montessori  škole, ili škole koje su u ruralnim delovima, koje finansira crkva…

OBRAZOVANJE DRUGA ŠANSA– neka vrsta dokvalifikacije za ljude koji žele da svoje zanimanje menjaju.

SPECIJALNE ŠKOLE – Škole namenjene učenicima sa invalididtetom. Stav je da se deca koja imaju bilo kakav hendikep u školuju u posebnim školama da ne bi bil stavljena stigma na njih. U njima oni mogu čak i da dođu do kvalifikacija kao i drugi učenici jer su planovi i programi prilagođeni njima.

DOPUNSKA ŠKOLA – Za one koji treba da steknu diplomu srednje škole

KRITIKE NEMAČKOG OBRAZOVNOG SISTEMA

Ima ljudi koji hvale nemački obrazovni sistem, ali i ima i dosta kritika na njegov račun.

Kao prvo, profilisanje dece nakon četri razreda osnovne škole mnogi smatraju za prerano. Rano je u tom uzrastu odlučivati da li je dete za dalje učenje ili ne.To stavlja u nepovoljan položaj decu imigrante i decu sa invaliditetom.

Takođe, period kada su oni u pubertetu je generalno period u kome mnogi učenici popuštaju u školi. Ipak, nemilosrdni nemački sistem je takav da njihovo popuštanje u školi može da ih koštati daljeg studiranja.

Studiranje je generalno skupo, i uglavnom ga ne finansira država već drugi fondovi. Zbog ovako postavljenih stvari, privilegovani su da studiraju samo bogati koji mahom posle napuštaju zemlju.

Iz ovog razloga, oni su u deficitu sa visokostručnim kadrovima.

Takođe, sistem je postavljen tako da nisu jednake mogućnosti za sve. Zavisi od socijalnog porekla.

Digitalizacija je još jedna stvar na kojoj bi trebalo da poradi Nemačka. U mnogim školama nedostaje brzi internet, tehnološki obrazovan kadar, kao i zainteresovani predavači za digitalne tehnnologije.

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!