Obrazovni sistem u Nemačkoj, da li je sistem dobar ili loš?

KAKAV JE NEMAČKI OBRAZOVNI SISTEM

Nemački obrazovni sistem ima neke specifičnosti u odnosu na druge zemlje.

Kao prvo, on nije centralizovan. Za svaku od 16 saveznih država odgovorna su njihova ministarstva. To znači da su predmeti, nastavni planovi i kvalifikacije različiti u nekima od njih.

Takođe, Nemački obrazovni sistem je i vertikalan. Postoje diverzifikovane školske ustanove prema tome kakve su sklonosti učenika, da li je on za dalje školovanje ili za rad.

Nemački obrazovni sistem mnogi hvale, ali ima i dosta kritika na njegov račun, pa evo malo o njemu.

KAKO IZGLEDA OBRAZOVNI SISTEM U NEMAČKOJ

U Nemačkoj se u školu polazi sa 6 ili 7 godina. Obavezno obrazovanje je 9 godina. Takođe, roditeljima se zabranjuje školovanje dece kod kuće.

Deca koja su stranci, kao što je verovatno kod vas slučaj, iako ne znaju nemački idu pored škole na dodatne časove jezika. Mlađa deca će mnogo brže usvojiti jezik, ali ni starijoj uz svakodnevnicu neće biti toliko teško.

Školska godina počinje avgusta ili septembra i traje do juna ili jula. Državna škola se ne plaća, ali postoje i privatne škole.

STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA

Struktura je horizontalna zavisi od pravca školovanja i diploma koje sa njom dobijate.

OSNOVNA ŠKOLA – GRUNDSCHULE

Osnovna škola traje 4 godine u najvećem broju država, sa izuzetkom nekih kao što je na primer Berlin (6 godina).

U osnovnu školu polazi se sa 6 ili 7 godina. Razredni starešina je neko ko predaje detetu te četri godine sve predmete. On je ekvivalent našem učitelju/učiteljici.

Postoje kritike vezane za ovo, jer uspeh deteta u mnogome zavisi od toga koliko se lično poveže sa razrednim starešinom, kao i koliko taj učitelj poznaje predmete koje im predaje.

Prve dve godine se ne ocenjuju, a nakon toga dobijaju se ocene. Takođe, ponavljanje godine nije opcija. Postoje mere da se nedovoljne ocene nadoknade programima podrške.

U osnovnoj školi uče se osnovna znanja iz matematike, jezika, drugih predmeta i to je osnova za buduće srednjoškolsko obrazovanje.

Na kraju 4 godine, završava se osnovna škola i dolazi do institucionalnog prelaza u srednju školu. Dobija se svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi i preporuka za tip srednje koje dete treba da upiše.

SREDNJA ŠKOLA I

Nakon osnovne škole po preporuci razrednog starešine bira se u koji tip srednje škole će dete ići. Postoje nekoliko tipova srednjih škola.

Klasične vrste srednjih škola su

HAUPTSCHULE– To je srednja škola koja traje 9 godina. Ona je nastavak osnovne, kao viša osnovna škola, i poenta ove škole je da se đaci što pre osposobe za rad. Kao takva ona se najviše oslanja na praktičnu nastavu. Ona je namenjena deci koja nemaju želju da svoje obrazovanje nastavljaju već da rade posle srednje škole.

REALSCHULE – to je srednji deo između gimnazije i osnovne škole. Traje 10 godina. Zamišljena je kao prošireno osnovno obrazovanje. Kvalifikacija koja se dobija nakon nje je Mittlere Reife koje je u principu merilo za završeno osnovno obrazovanje(mala matura). Ova kvalifikacija otvara prostor za zanimanja za osposobljavanje, kao i za srednje stručne škole u kojima se mogu steći kvalifikacije za upis na fakultet.

U suštini ona bi bila ekvivalent naše srednje stručne škole, nakon koje može da se ide ka zaposenju, a može i da se nastavlja do studija. Ona je orjentisana ka praksi, ali ostavlja otvoren put ka studijama.

GIMNAZIJA- GYMNASIUM

Gimnazija ima zadatak da pruži detaljno opšte obrazovanje. Osnovna poenta gimnazije je da se u njoj uče dva strana jezika. Nakon završene niže gimnazije nastavlja se viša i dobija se ARBITUR kojim se omogućava direktan pristup svim univerzitetima. U gimnaziji se kontinuirano proverava nivo postignutih rezultata učenika i upućuju se na druge obrazovne programe ako im je uspeh loš.

ŠKOLA U ZAJEDNICI – Gestamtschule

Koncept ovih škola zasniva se na jednakim mogućnostima u obrazovanju. To je u pricnipu škola više tipova škola pod istim krovom.

Kritike ovih škola odnose se na to da su pod istim krovom i dobri i loši učenici, pa oni dobri možda neće moći da se razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Navodno, dobre učenike će da povuku siromašni učenici.

SREDNJA ŠKOLA II

Viša srednja škola. Ona je sistem stručnog osposobljavanja, zajednički sistem praktičnih znanja i teoriskih veština. Započinje 11. godine srednje škole i završava u 13 tom razredu srednje.

Viša srednja traje 3 godina. Prve godine je uvodna faza, a druge dve su faza kvalifikacije.

Nakon više srednje dobija se Arbitur- opšta kvalifikacija za visoko obrazovanje.

Zbog obaveznog školovanja mladih do 18. godine, postoji i takozvana osnovna stručna školska godina BVJ koja je namenjena onima koji nakon srednje škole nisu započeli nikakvu profesionalnu obuku. Takođe, ako srednjoškolsko svedočanstvo nije dobio učenik, stručna kvalifikacija se može postići i sa BVJ- na godini stručne pripreme.

Ako recimo učenik nakon niže srednje odluči da radi u trgovini, imaće godinu dana sticanja kvalifikacija za to zanimanja. Nakon toga, može da radi.

DUALNO OBRAZOVANJE je klasična srednja škola na kojoj se stiće uporedo teorijsko i praktično znanje.Karakteriše ga podela obuke na nekoliko lokacija. Učenik stiče teorijsko znanje u školi i praktično na radnom mestu. Može se učiti u kompanijama za obuku, ali i u preduzećima na samom radnom mestu. Sama kompanija bira vreme i plan obuke u okvirima nastavnog programa.

SREDNJA STRUČNA ŠKOLA

je ustanova na kojoj se dobija kvalifikacija koja je ili puna stručna obuka ili je put ka daljem usavršavanju (zavisi od toga koliko godina traje). Sa njom se može preći na tehničku školu FOS ili srednju stručnu.

Tehnička škola vodi do mogućnosti da se nakon dve godine ide na studije tehničkih nauka.

SREDNJA STRUČNA GIMNAZIJA

ima poseban položaj u okviru stručnih škola. To je gimnazija višeg nivoa sa profesionalnim fokusom. Zato se i naziva poslovna gimnazija, tehnička gimnazija, biotehnološka gimnazija… Ona kao i sve druge srednje škole daje kvalifikaciju za univerzitetsko obrazovanje.

Viši nivo gimnazije sastoji se iz sistema u kome učenici biraju predmete koje će pohađati kao priprema za akademske studije. Postoje i predmeti koji su obavezni i ne mogu se izbeći.

Takođe,sve se više teži ka veštinama za profesionalni život.

Generalno, sve škole višeg srednjeg tipa usresređene su ka praktičnim znanjima, tako da se nakon nje profilišu učenici na one koji su za učenje dalje, i one koji bi da rade.

TERCIALNO OBRAZOVANJE

Tercialno obrazovanje obuhvata obrazovanje na fakultetima, strukovnim školama, tehničkim fakultetima i tehničkim školama. Glavna uloga fakulteta je istraživanje, proširivanje znanja iz tih oblasti i sticanje akademskih diploma. Razlikuju se diplomske studije:

-diplomirani, magistar, licenciat, prvostupnik, državni ispit i

postdiplomske studje:

-master i doktorska diploma.

Više o studijama u Nemačkoj u posebnom tekstu

DRUGE ŠKOLE

U Nemačkoj takođe postoje i druge škole.

PRIVATNA ŠKOLA- ovo su škole koje ne finansira država nego su finansirane iz drugih izvora. U glavnom se osnivaju iz ideoloških ili obrazovnih razloga. To su npr. Montessori škole, ili škole koje su u ruralnim delovima, koje finansira crkva…

OBRAZOVANJE DRUGA ŠANSA– neka vrsta dokvalifikacije za ljude koji žele da svoje zanimanje menjaju.

SPECIJALNE ŠKOLE – Škole namenjene učenicima sa invalididtetom. Stav je da se deca koja imaju bilo kakav hendikep u školuju u posebnim školama da ne bi bil stavljena stigma na njih. U njima oni mogu čak i da dođu do kvalifikacija kao i drugi učenici jer su planovi i programi prilagođeni njima.

DOPUNSKA ŠKOLA – Za one koji treba da steknu diplomu srednje škole

KRITIKE NEMAČKOG OBRAZOVNOG SISTEMA

Ima ljudi koji hvale nemački obrazovni sistem, ali i ima i dosta kritika na njegov račun.

Kao prvo, profilisanje dece nakon četri razreda osnovne škole mnogi smatraju za prerano. Rano je u tom uzrastu odlučivati da li je dete za dalje učenje ili ne.To stavlja u nepovoljan položaj decu imigrante i decu sa invaliditetom.

Takođe, period kada su oni u pubertetu je generalno period u kome mnogi učenici popuštaju u školi. Ipak, nemilosrdni nemački sistem je takav da njihovo popuštanje u školi može da ih koštati daljeg studiranja.

Studiranje je generalno skupo, i uglavnom ga ne finansira država već drugi fondovi. Zbog ovako postavljenih stvari, privilegovani su da studiraju samo bogati koji mahom posle napuštaju zemlju.

Iz ovog razloga, oni su u deficitu sa visokostručnim kadrovima.

Takođe, sistem je postavljen tako da nisu jednake mogućnosti za sve. Zavisi od socijalnog porekla.

Digitalizacija je još jedna stvar na kojoj bi trebalo da poradi Nemačka. U mnogim školama nedostaje brzi internet, tehnološki obrazovan kadar, kao i zainteresovani predavači za digitalne tehnnologije.

Razgovor za posao u Nemačkoj

Pripremite se za razgovor za posao

Prijavili ste se za posao i nakon što dobijete odgovor od potencijalnog poslodavca da ste prošli prvi krug, ili ušli u razmatrenje.. nemojte odmah da slavite, jer sledi teži deo prijave – razgovor za posao.

Razgovor za posao se zakazuje, ili preko skajpa ili lično. Sa obzirom da je u pitanju strana zemlja, veća verovatnoća je da će da vas prvo pozovu na Skajp intervju.

ZA ONE KOJI NE ZNAJU:

Skajp ( SKYPE) je aplikacija za razmenu besplatnih poruka i poziva preko interneta. Da bi koristili skajp potrebno je samo da budete registrovani preko vaše mejl adrese i da imate internet konekciju. Sve je besplatno.

Pre nego što se intervju obavi dobićete telefonski poziv od Nemca da se dogovorite oko termina.

Verovatno ćete očekivati mejl, ali većina Nemaca praktikuje direktan poziv. Ovo može da bude prilično zbunjujuće, verovatno će vas uhvatiti ne spremne, pa se setite da ga zamolite da vam detalje termina pošalje još jednom na mejl.

Zašto?

Pa, velika je verovatnoća da ćete previše da se fokusirate na sopstveni nemački jezik da nećete uopšte da zapamtite, a možda ni čujete, ni termin a ni ko vas je zvao.

Slično onim situacijama kad se predstavljate grupi ljudi i toliko razmišljate o svom imenu da ne čujete njihova uopšte.

Desilo vam se sigurno.

E pa,da ne biste došli u situaciju da u stvari ne znate ni sa kim, a ni šta ste se dogovorili, vi zamolite da vam to pošalju na mejl ponovo.

SKAJP INTERVJU

Priprema

Pre nego što termin za razgovor bude dogovoren, proverite internet konekciju u kuci. Da li imate internet, da li je dovoljno brz, da li ste platili račun na vreme.

Proverite takođe, i skajp aplikaciju.

Da niste zaboravili šifu (dešava se…), kakva vam je slika na profilu. Slika treba da je vaša lično. Mačke i junaci stripova su simpatični, ali ostavite to za osnovce. Drugo, isključite sva obaveštenja o porukama, da vam se ne bi dešavalo da vas u toku razgovora prekida zvuk poruka.

Takođe, iako ste kući ne znači da razgovor treba da obavljate u pidžami. Obucite se pristojno i očešljajte.

Ipak je to pravi razgovor za posao.

Nađite pravo mesto za kompjuter, tako da pozadina bude čista. Ne morate da se locirate baš ispred ne opeglanog veša.

Dobra stvar kod ovog tipa razgovora je što možete da koristite neke vrste puškica. Jednostavno okačite podcetnike iza kompjutera tako da gledate u njih, da ih imate na oku ako negde zapnete.

Razgovor

Razgovor će teći u nekoliko etapa…
Pre svega ćaskanje. „Dobar dan, kako ste..“

Nakon toga će vas pitati da pričate o sebi

Gde ste to radili? Na kakvim pozicijama i šta vam je konkretno bio posao? – opišite vaše radno mesto i posao koji ste tamo obavljali.

Zašto više ne želite da radite? – Na ovo pitanje ni slučajno nemojte da govorite o tome kako je gazda bio lopov i slične stvari koje su svojstvene srpskom radniku.

Recite jednostavno da ne možete više da napredujete, ili da želite da probate nešto novo.

Koje su vaše vrline,a koje mane? – Budite pre svega iskreni. Recite šta vam je prednost u radu, možda ste vredni, uporni.. Imate dobar smisao za organizaciju.

Sve to što budete rekli potkrepite sa primerima iz života.

Takođe, i sa manama budite iskreni, i objasnite u čemu su vaše slabosti i kako ih prevazilazite. Možda ste previše detaljni i zbog toga radite sporije. Ali zato nemate problem da ostajete duže ili ne idete na pauze dok ne završite sav posao.

Sledeći deo razgovora biće o njima Spremite se. Pročitajte nešto o firmi. Potražite neki članak ako nađete na internetu ili sa zvaničnog sajta firme.

Ako vam potencialni poslodavac kaze nešto tipa:

„Možda ste čuli, ali mi smo počeli sa akvizicijom sa.. “ Nemojte da budete kao da ste pali sa marsa. Recite da znate, pročitali ste, čuli.. i recite šta o tome mislite.

Ponudiće vam da ih pitate nešto ako želite. Budite mudri. Ne pitajte gluposti, već relevantne stvari.

Npr.

„Možete li da mi objasnite malo bliže kakav bi moj posao bio i šta bi se tačno od mene očekivalo?“

A plata?

U nekom trenutku će se povesti pitanje o škakljivoj temi zvanoj novac.

Ono što morate da znate je da kada sa Nemcem govorite o plati, on uvek priča o bruto plati. Znači, ne ono što legne na račun već sve zajedno sa porezima i doprinosima koje bi vam nemac plaćao. Tako da npr. ako Nemac kaže 2500 evra, ono što će vama da legne na kraju meseca neće sigurno da bude toliko već skoro duplo manje.

Verovatno će vas pitati koliku platu očekujete. Nemojte da se precenjujete da se ne biste u startu diskvalifikovali, ali nemojte ni da se podcenjujete.

Kao prvo, pitanje koju platu očekujete ne znači da je on deda mraz i možete samo da kažete cifru, i vaša je. Možda, ali ako ste neki ekspret koji im ne znam koliko treba da ne žale para za vas. Ali, u glavnom to nije slučaj.

Najbolje bi bilo da se raspitate kolike su plate u proseku u toj oblasti gde ćete da radite i da kažete da ste spremni da u početku dok ne naučite kako stvari funkcionišu kod njih i snađete se, radite za manji novac, ali da kako budete napredovali očekujete i od njih da vas u skladu sa tim i nagrade.

A ako ste pozvani u Nemačku na razgovor?

Ako na razgovor treba da dođete tamo probajte ako možete da nađete smeštaj, pa stignete bar dan ranije.

Zašto? Pa, iz razloga da bi ste se naspavali, odmorili i bili dovoljno skoncentrisani na sam intervju.

Na razgovor obavezno stignite bar pola sata ranije. Nemojte ni slučajno da zakasnite, jer Nemci izuzetno poštuju vreme.

Budite nasmejani, ljubazni. Obucite se formlno. Ako sa puta idete odmah na razgovor ponesite nešto da se presvučete. Nemojte da odlazite izgužvani.

Spremite u napred ono o čemu biste pričali. Ne možete baš do detalja da znate kako će da teče razgovor, ali možete da spremite i zapamtite odgovore na najčešća pitanja.

Najbitnije od svega je da vi znate dovoljno nemački jezik da razumete pitanja koja vam se postavljaju i da na njih odgovorite smisleno. Zato pripremite u napred odgovore na najčešća pitanja i trudite se da ostavite što bolji utisak.

Možda ćevas zanimati i ovo

DETAŠMAN ŠTA JE TO

ŠTA ZA NAS ZNAČI NOVI ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU

ZA KOJE SVE VIZE MOŽEMO DA APLICIRAMO

Šta mi je potrebno da bih postao gastarbajter u Nemačkoj?

Želite da radite u inostranstvu, a ne znate šta vam sve treba. Na ovo pitanje najjednostavniji odgovor bio bi… VREME!

Znam da ste očekivali čarobnu formulu u jednoj rečenici. Svi mi želimo da za problem nađemo jednostavno rešenje. A činjenica je da je najtačniji i najjednostavniji odgovor – strpljenje! Ne pišem ovo bez razloga.Većina ljudi koja donese odluku da počne da radi u inostranstvu misli da će to da se desi sutra, ili za mesec dana.

E, pa spremite se na to da neće. Bar ne odmah. Trebaće vremena. Za šta?

Pa… za sve.

Pre svega, trebeće vam vremena da naučite jezik

Koliko? Zavisi od poslova koje planirate da radite, kao i od vašeg kapaciteta i posvećenosti učenju jezika.

Moj savet bi bio da ga savladate što bolje možete pre nego što odete, jer bez stranog jezika ste hendikepirani i za posao a i za svakodnevni život u Nemačkoj.

Kao dokaz da ste naučili jezik, polažete setrifikate za onaj nivo na kome ste. Naravno, kada se već nađete u Zemlji ne bi bilo loše da nastavite sa učenjem.

Ako ste u potrazi za pravim mestom za učenje jezika, pogledajte našu preporuku

škole jezika

Trebaće vam vremena da nađete posao

U stvari, trebaće vremena i da istražite, da se prijavite, čak i samo da vas neko pozove na razgovor.

Možda ste negde već pročitali da će Nemci sve da daju, samo da im Srbi dođu da rade kod njih. Znate oni naslovi: „Otvaraju granice, daju podsticaj, olaksice..“ Toliko im nedostaju radnici. Naročito iz Srbije.

Istina? Paa.. ne baš.

Kvalifikovani radnici se traže, zato što njihova elita ide da radi u druge zemlje za veće pare. Ne kvalifikovana radna snaga se traži, ali zato što Nemci neće da rade takve poslove. A i njihov obrazovni sistem je drugačiji od našeg.

Ali i na poslovima na kojima se traže radnici, pravilo je takvo da se prvo zapošljava Nemac. Ako nema niko nemačke nacionalnosti traži se radnik iz Evropske Unije. NJemu ne trebaju papiri. I tek ako ne postoji ni jedan kandidat iz ove dve grupe, dolazimo u obzir mi iz zemalja „trećeg sveta“.

A zašto ?

Pa zbog papirologije, naravno.

Tek ako ne postoji ni jedan kandidat iz ove dve grupe dolazimo u obzir mi iz zemalja „trećeg sveta“

Izmena zakona o zapošljavanju bi trebala da naše kvalifikovane radnike izjednači.

Sledeće za šta vam treba vremena je birokratija

Vreme koje vam je potrebno da dobijete termin za vizu je minimum 8 meseci. I da, dobro ste pročitali, samo termin.To ne znači da ćete i da je dobijete.

Da bi uopšte tražili vizu vi prvo morate da imate predugovor o radu sa nemačkom firmom. Čekate da dobijete termin, ponesete svu dokumentaciju i onda naravno opet… čekate! Čekaćete otprilike 9-10 nedelja odgovor ambasade, da li ste dobili vizu ili ne!

Ako vas odbiju, ne daj Bože, e onda sve ispočetka..

Po novom zakonu kvalifikovana radna snaga ima prednost u terminima, ako poslodavac iz Nemačke to zatraži.

Imaj strpljenja. Sve stvari su teške pre nego što postanu lake.

SADDI

Tekstovi koji vas još mogu zanimati

KOLIKO DOBRO MORAM DA POZNAJEM NEMČKI I KAKO DA GA NAUČIM

GDE SE TO TRAŽI POSAO U NEMAČKOJ

KAKO DO VIZE ZA NEMAČKU