Obrazovni sistem u Nemačkoj, da li je sistem dobar ili loš?

KAKAV JE NEMAČKI OBRAZOVNI SISTEM

Nemački obrazovni sistem ima neke specifičnosti u odnosu na druge zemlje.

Kao prvo, on nije centralizovan. Za svaku od 16 saveznih država odgovorna su njihova ministarstva. To znači da su predmeti, nastavni planovi i kvalifikacije različiti u nekima od njih.

Takođe, Nemački obrazovni sistem je i vertikalan. Postoje diverzifikovane školske ustanove prema tome kakve su sklonosti učenika, da li je on za dalje školovanje ili za rad.

Nemački obrazovni sistem mnogi hvale, ali ima i dosta kritika na njegov račun, pa evo malo o njemu.

KAKO IZGLEDA OBRAZOVNI SISTEM U NEMAČKOJ

U Nemačkoj se u školu polazi sa 6 ili 7 godina. Obavezno obrazovanje je 9 godina. Takođe, roditeljima se zabranjuje školovanje dece kod kuće.

Deca koja su stranci, kao što je verovatno kod vas slučaj, iako ne znaju nemački idu pored škole na dodatne časove jezika. Mlađa deca će mnogo brže usvojiti jezik, ali ni starijoj uz svakodnevnicu neće biti toliko teško.

Školska godina počinje avgusta ili septembra i traje do juna ili jula. Državna škola se ne plaća, ali postoje i privatne škole.

STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA

Struktura je horizontalna zavisi od pravca školovanja i diploma koje sa njom dobijate.

OSNOVNA ŠKOLA – GRUNDSCHULE

Osnovna škola traje 4 godine u najvećem broju država, sa izuzetkom nekih kao što je na primer Berlin (6 godina).

U osnovnu školu polazi se sa 6 ili 7 godina. Razredni starešina je neko ko predaje detetu te četri godine sve predmete. On je ekvivalent našem učitelju/učiteljici.

Postoje kritike vezane za ovo, jer uspeh deteta u mnogome zavisi od toga koliko se lično poveže sa razrednim starešinom, kao i koliko taj učitelj poznaje predmete koje im predaje.

Prve dve godine se ne ocenjuju, a nakon toga dobijaju se ocene. Takođe, ponavljanje godine nije opcija. Postoje mere da se nedovoljne ocene nadoknade programima podrške.

U osnovnoj školi uče se osnovna znanja iz matematike, jezika, drugih predmeta i to je osnova za buduće srednjoškolsko obrazovanje.

Na kraju 4 godine, završava se osnovna škola i dolazi do institucionalnog prelaza u srednju školu. Dobija se svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi i preporuka za tip srednje koje dete treba da upiše.

SREDNJA ŠKOLA I

Nakon osnovne škole po preporuci razrednog starešine bira se u koji tip srednje škole će dete ići. Postoje nekoliko tipova srednjih škola.

Klasične vrste srednjih škola su

HAUPTSCHULE– To je srednja škola koja traje 9 godina. Ona je nastavak osnovne, kao viša osnovna škola, i poenta ove škole je da se đaci što pre osposobe za rad. Kao takva ona se najviše oslanja na praktičnu nastavu. Ona je namenjena deci koja nemaju želju da svoje obrazovanje nastavljaju već da rade posle srednje škole.

REALSCHULE – to je srednji deo između gimnazije i osnovne škole. Traje 10 godina. Zamišljena je kao prošireno osnovno obrazovanje. Kvalifikacija koja se dobija nakon nje je Mittlere Reife koje je u principu merilo za završeno osnovno obrazovanje(mala matura). Ova kvalifikacija otvara prostor za zanimanja za osposobljavanje, kao i za srednje stručne škole u kojima se mogu steći kvalifikacije za upis na fakultet.

U suštini ona bi bila ekvivalent naše srednje stručne škole, nakon koje može da se ide ka zaposenju, a može i da se nastavlja do studija. Ona je orjentisana ka praksi, ali ostavlja otvoren put ka studijama.

GIMNAZIJA- GYMNASIUM

Gimnazija ima zadatak da pruži detaljno opšte obrazovanje. Osnovna poenta gimnazije je da se u njoj uče dva strana jezika. Nakon završene niže gimnazije nastavlja se viša i dobija se ARBITUR kojim se omogućava direktan pristup svim univerzitetima. U gimnaziji se kontinuirano proverava nivo postignutih rezultata učenika i upućuju se na druge obrazovne programe ako im je uspeh loš.

ŠKOLA U ZAJEDNICI – Gestamtschule

Koncept ovih škola zasniva se na jednakim mogućnostima u obrazovanju. To je u pricnipu škola više tipova škola pod istim krovom.

Kritike ovih škola odnose se na to da su pod istim krovom i dobri i loši učenici, pa oni dobri možda neće moći da se razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Navodno, dobre učenike će da povuku siromašni učenici.

SREDNJA ŠKOLA II

Viša srednja škola. Ona je sistem stručnog osposobljavanja, zajednički sistem praktičnih znanja i teoriskih veština. Započinje 11. godine srednje škole i završava u 13 tom razredu srednje.

Viša srednja traje 3 godina. Prve godine je uvodna faza, a druge dve su faza kvalifikacije.

Nakon više srednje dobija se Arbitur- opšta kvalifikacija za visoko obrazovanje.

Zbog obaveznog školovanja mladih do 18. godine, postoji i takozvana osnovna stručna školska godina BVJ koja je namenjena onima koji nakon srednje škole nisu započeli nikakvu profesionalnu obuku. Takođe, ako srednjoškolsko svedočanstvo nije dobio učenik, stručna kvalifikacija se može postići i sa BVJ- na godini stručne pripreme.

Ako recimo učenik nakon niže srednje odluči da radi u trgovini, imaće godinu dana sticanja kvalifikacija za to zanimanja. Nakon toga, može da radi.

DUALNO OBRAZOVANJE je klasična srednja škola na kojoj se stiće uporedo teorijsko i praktično znanje.Karakteriše ga podela obuke na nekoliko lokacija. Učenik stiče teorijsko znanje u školi i praktično na radnom mestu. Može se učiti u kompanijama za obuku, ali i u preduzećima na samom radnom mestu. Sama kompanija bira vreme i plan obuke u okvirima nastavnog programa.

SREDNJA STRUČNA ŠKOLA

je ustanova na kojoj se dobija kvalifikacija koja je ili puna stručna obuka ili je put ka daljem usavršavanju (zavisi od toga koliko godina traje). Sa njom se može preći na tehničku školu FOS ili srednju stručnu.

Tehnička škola vodi do mogućnosti da se nakon dve godine ide na studije tehničkih nauka.

SREDNJA STRUČNA GIMNAZIJA

ima poseban položaj u okviru stručnih škola. To je gimnazija višeg nivoa sa profesionalnim fokusom. Zato se i naziva poslovna gimnazija, tehnička gimnazija, biotehnološka gimnazija… Ona kao i sve druge srednje škole daje kvalifikaciju za univerzitetsko obrazovanje.

Viši nivo gimnazije sastoji se iz sistema u kome učenici biraju predmete koje će pohađati kao priprema za akademske studije. Postoje i predmeti koji su obavezni i ne mogu se izbeći.

Takođe,sve se više teži ka veštinama za profesionalni život.

Generalno, sve škole višeg srednjeg tipa usresređene su ka praktičnim znanjima, tako da se nakon nje profilišu učenici na one koji su za učenje dalje, i one koji bi da rade.

TERCIALNO OBRAZOVANJE

Tercialno obrazovanje obuhvata obrazovanje na fakultetima, strukovnim školama, tehničkim fakultetima i tehničkim školama. Glavna uloga fakulteta je istraživanje, proširivanje znanja iz tih oblasti i sticanje akademskih diploma. Razlikuju se diplomske studije:

-diplomirani, magistar, licenciat, prvostupnik, državni ispit i

postdiplomske studje:

-master i doktorska diploma.

Više o studijama u Nemačkoj u posebnom tekstu

DRUGE ŠKOLE

U Nemačkoj takođe postoje i druge škole.

PRIVATNA ŠKOLA- ovo su škole koje ne finansira država nego su finansirane iz drugih izvora. U glavnom se osnivaju iz ideoloških ili obrazovnih razloga. To su npr. Montessori škole, ili škole koje su u ruralnim delovima, koje finansira crkva…

OBRAZOVANJE DRUGA ŠANSA– neka vrsta dokvalifikacije za ljude koji žele da svoje zanimanje menjaju.

SPECIJALNE ŠKOLE – Škole namenjene učenicima sa invalididtetom. Stav je da se deca koja imaju bilo kakav hendikep u školuju u posebnim školama da ne bi bil stavljena stigma na njih. U njima oni mogu čak i da dođu do kvalifikacija kao i drugi učenici jer su planovi i programi prilagođeni njima.

DOPUNSKA ŠKOLA – Za one koji treba da steknu diplomu srednje škole

SISTEm ocenjivanja u nemačkoj

KRITIKE NEMAČKOG OBRAZOVNOG SISTEMA

Ima ljudi koji hvale nemački obrazovni sistem, ali i ima i dosta kritika na njegov račun.

Kao prvo, profilisanje dece nakon četri razreda osnovne škole mnogi smatraju za prerano. Rano je u tom uzrastu odlučivati da li je dete za dalje učenje ili ne.To stavlja u nepovoljan položaj decu imigrante i decu sa invaliditetom.

Takođe, period kada su oni u pubertetu je generalno period u kome mnogi učenici popuštaju u školi. Ipak, nemilosrdni nemački sistem je takav da njihovo popuštanje u školi može da ih koštati daljeg studiranja.

Studiranje je generalno skupo, i uglavnom ga ne finansira država već drugi fondovi. Zbog ovako postavljenih stvari, privilegovani su da studiraju samo bogati koji mahom posle napuštaju zemlju.

Iz ovog razloga, oni su u deficitu sa visokostručnim kadrovima.

Takođe, sistem je postavljen tako da nisu jednake mogućnosti za sve. Zavisi od socijalnog porekla.

Digitalizacija je još jedna stvar na kojoj bi trebalo da poradi Nemačka. U mnogim školama nedostaje brzi internet, tehnološki obrazovan kadar, kao i zainteresovani predavači za digitalne tehnnologije.

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!

Razgovor za posao u Nemačkoj

Pripremite se za razgovor za posao

Prijavili ste se za posao i dobili pozitivan odgovor – prošli ste prvi krug selekcije ili ste ušli u uži izbor.
Iako je to odlična vest, nemojte se prerano opustiti, jer vas tek sada čeka najvažniji korak – razgovor za posao.

Intervju se može održati uživo ili online, u zavisnosti od lokacije poslodavca.
Budući da se radi o radu u inostranstvu, velika je verovatnoća da će prvi intervju biti organizovan putem video poziva, najčešće preko platformi kao što su Zoom, Microsoft Teams ili Google Meet.

Poziv pre intervjua – mali šok sa nemačkog broja

Pre nego što dođe do samog intervjua, verovatno ćete dobiti telefonski poziv od nemačkog poslodavca kako biste se dogovorili oko termina razgovora.

Možda očekujete da će vas prvo kontaktirati mejlom, ali nemački poslodavci često preferiraju direktan telefonski poziv – i to bez mnogo najave.

To vas može prilično zateći – verovatno ćete biti nespremni, zatečeni, i potpuno fokusirani na to da pravilno formulišete rečenice na nemačkom jeziku. Zbog toga može se desiti da ni ne čujete tačno kada je zakazan intervju, niti da zapamtite ko vas je zvao.

Znate onaj osećaj kad se predstavljate u grupi, pa toliko razmišljate kako da kažete svoje ime da ne čujete imena ostalih? E pa, ovo je baš takva situacija.

Zato, obavezno zamolite sagovornika da vam sve informacije potvrdi i mejlom: datum, vreme, ime osobe i link ako je u pitanju video intervju.

To nije ni nepristojno, ni neuobičajeno – naprotiv, pokazuje da ste ozbiljni i da želite da budete sigurni da ste sve dobro razumeli.

ONLINE INTERVJU

Priprema

Pre nego što se dogovorite za termin razgovora, proverite svoju internet konekciju kod kuće.
Imate li internet? Da li je dovoljno brz? Jeste li platili račun na vreme?

Zatim proverite i aplikaciju preko koje će se razgovor održati – najčešće su to Zoom, Microsoft Teams ili Google Meet (ako ste baš na Skype-u, proverite i to).
Da niste možda zaboravili šifru? (Dešava se češće nego što mislite…)
Kakva vam je profilna slika? Ako je trenutno mačka, superheroj, beba ili oblak, vratite vašu pravu fotografiju – ne morate da izgledate kao za pasoš, ali profil treba da bude profesionalan.

Pre početka intervjua, isključite sve notifikacije – poruke, mejlove, pozive.
Nema ništa gore nego kad vam pling-pling prekida koncentraciju u sred odgovora na pitanje o vašim profesionalnim uspesima.

I da, iako ste kod kuće – ne znači da treba da budete u pidžami.
Obucite se pristojno, očešljajte se, sredite kao da zaista idete na razgovor. Jer – i jeste.

Pazite i na okruženje – postavite računar tako da je pozadina uredna.
Ne morate da se pozicionirate ispred ormara punog neispeglanog veša.
Jednostavan zid, biljka ili polica s knjigama su sasvim u redu.

I na kraju – iskoristite prednost tehnologije!
Možete slobodno imati „puškice”: zalepite papiriće sa ključnim informacijama iza kamere, na ivicu ekrana, ili stavite dokument sa strane – tako da vam budu pri ruci ako zapnete.

Pametno pripremljeni – pola razgovora ste već dobili.

Razgovor

Kako izgleda razgovor za posao sa nemačkim poslodavcem?

Razgovor za posao obično teče u nekoliko faza. Evo šta možete da očekujete:

1. Kratko ćaskanje (small talk)

Razgovor će početi neformalno – uz ljubazno:
„Dobar dan, kako ste?“
To je trenutak da se opustite, ali ostanete profesionalni.

2. „Recite nam nešto o sebi“

Ovo je najčešće pitanje.
Pripremite kratak pregled svog profesionalnog puta:

Gde ste radili
Na kojim pozicijama
Šta vam je bio konkretan opis posla

Govorićete o vašim zaduženjima, odgovornostima, i eventualno uspesima.

3. Zašto više ne radite na prethodnom poslu?

Nikako ne pričajte loše o bivšem poslodavcu.
Rečenice tipa „Gazda je bio lopov“ ostavite za kafanske priče.

Umesto toga, recite nešto poput:

„Na trenutnoj poziciji više nemam prostora za profesionalni razvoj.“
ili
„Želim da isprobam rad u novom okruženju i razvijam se dalje.“

4. Koje su vaše vrline, a koje slabosti?

Ovde je ključno: iskrenost i konkretni primeri.

Vrline mogu biti:

vrednoća
upornost
organizovanost
timski rad

Ali ne ostanite na opštim mestima. Potkrepite ih primerom:

„Na prethodnom poslu sam često bio odgovoran za organizaciju celog tima prilikom hitnih isporuka.“

Mane? Budite iskreni, ali pokažite i kako ih prevazilazite:

„Ponekad sam previše posvećena detaljima, zbog čega mi treba više vremena, ali zato uvek ostajem duže i ne ostavljam posao nedovršenim.“

5. Pitanja o firmi

Pripremite se – istražite firmu pre razgovora.
Pogledajte njihov zvanični sajt, pročitajte vesti ili intervjue ako postoje.

Ako poslodavac kaže nešto poput:

„Možda ste čuli, počeli smo akviziciju sa…“
Nikako ne delujte zbunjeno.
Bolje recite:
„Da, pročitala sam vest o tome. Zanimljivo mi je što…“
I dodajte svoj komentar, makar kratak.

6. Kada vas pitaju: „Da li imate pitanja za nas?“

Iskoristite tu šansu da pokažete zrelost i interesovanje.

Loš primer:

„A kada su pauze?“
Dobar primer:
„Možete li mi detaljnije objasniti kako bi izgledao moj radni dan i koja bi bila moja konkretna zaduženja?“

A onda dolazimo do novca…

U jednom trenutku razgovor će preći na temu plate.
Važno: Nemački poslodavci govore o bruto plati – to je iznos pre odbitaka (poreza, doprinosa itd.).
Dakle, ako vam kažu da je plata 2.500 €, na račun će vam stići znatno manje, najčešće oko 1.500–1.700 €, u zavisnosti od vašeg poreskog razreda.

Šta kad vas pitaju: „Koliku platu očekujete?“

Nemojte:

da se precenite i odmah tražite visoke cifre
ali ni da se potcenite bez razloga

Zapamtite:

„Koliku platu očekujete?“ nije želja deda mraza da vam ispuni san, već test vaše samoprocene.

Najbolje je da kažete:

„Imam uvid u prosečne plate za ovu poziciju i otvorena sam za razgovor. Spremna sam da u početku radim i za nešto manju platu dok se ne uhodam, ali očekujem da će to biti prepoznato i adekvatno nagrađeno u budućnosti.“

To pokazuje i fleksibilnost i samopouzdanje – prava mera.

A ako ste pozvani u Nemačku na razgovor?

Ako je razgovor zakazan uživo, i treba da putujete u drugi grad ili državu – pokušajte da stignete dan ranije i obezbedite smeštaj.

Zašto?

Da biste mogli da se:

– naspavate

– odmorite

– pripremite mentalno i fizički

– dočekate intervju skoncentrisani i staloženi

Na dan razgovora: ponašanje i priprema

– Stignite najmanje 30 minuta ranije.
Zakašnjenje je ozbiljan minus u očima nemačkih poslodavaca – tačnost je veoma važna.

– Budite ljubazni, nasmejani i pristojni.

– Obucite se formalno (poslovno). Ako dolazite direktno s puta – obavezno ponesite odeću za presvlačenje, da ne delujete izgužvano ili neuredno.

Priprema odgovora i nemački jezik

Ne možete znati baš svaki tok razgovora, ali možete pripremiti odgovore na najčešća pitanja:

– „Recite nam nešto o sebi“

– „Koje su vaše prednosti i mane?“

-„Zašto želite da radite kod nas?“

– „Gde se vidite za 5 godina?“

– i naravno – pitanje o očekivanoj plati

Najvažnije:

Morate poznavati nemački jezik dovoljno dobro da razumete pitanja i da na njih odgovorite jasno i smisleno.
Zato se pripremite unapred – vežbajte odgovore naglas, ili sa prijateljem.

Preporuka za smeštaj

Ako vam je potreban smeštaj pre intervjua, možete ga potražiti preko:

Ili, ako intervjuiše veća firma – pitajte ih da li imaju preporuku ili dogovorene partnere za smeštaj kandidata.

Možda će vas zanimati i ovo

DETAŠMAN ŠTA JE TO

ŠTA ZA NAS ZNAČI NOVI ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU

ZA KOJE SVE VIZE MOŽEMO DA APLICIRAMO

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!

Šta mi je potrebno da bih postao gastarbajter u Nemačkoj?

Želite da radite u inostranstvu, a ne znate šta vam sve treba. Na ovo pitanje najjednostavniji odgovor bio bi… VREME!

Znam da ste očekivali čarobnu formulu u jednoj rečenici. Svi mi želimo da za problem nađemo jednostavno rešenje. A činjenica je da je najtačniji i najjednostavniji odgovor – strpljenje! Ne pišem ovo bez razloga.Većina ljudi koja donese odluku da počne da radi u inostranstvu misli da će to da se desi sutra, ili za mesec dana.

E, pa spremite se na to da neće. Bar ne odmah. Trebaće vremena. Za šta?

Pa… za sve.

Pre svega, trebeće vam vremena da naučite jezik

Koliko? Zavisi od poslova koje planirate da radite, kao i od vašeg kapaciteta i posvećenosti učenju jezika.

Moj savet bi bio da ga savladate što bolje možete pre nego što odete, jer bez stranog jezika ste hendikepirani i za posao a i za svakodnevni život u Nemačkoj.

Kao dokaz da ste naučili jezik, polažete setrifikate za onaj nivo na kome ste. Naravno, kada se već nađete u zemlji lakše ćete da usvršite jezik, jer ćete ga svakodnevno koristiti.

Kako da sami naučite nemački

Trebaće vam vremena da nađete posao

U stvari, trebaće vremena i da istražite, da se prijavite, čak i samo da vas neko pozove na razgovor.

Možda ste negde već pročitali da će Nemci sve da daju, samo da im Srbi dođu da rade kod njih. Znate oni naslovi: „Otvaraju granice, daju podsticaj, olaksice..“ Toliko im nedostaju radnici. Naročito iz Srbije.

Istina? Paa.. ne baš.

Kvalifikovani radnici se traže, zato što njihova elita ide da radi u druge zemlje za veće pare. Ne kvalifikovana radna snaga se traži, ali zato što Nemci neće da rade takve poslove. A i njihov obrazovni sistem je drugačiji od našeg.

Ali i na poslovima na kojima se traže radnici, pravilo je takvo da se prvo zapošljava Nemac. Ako nema niko nemačke nacionalnosti traži se radnik iz Evropske Unije. NJemu ne trebaju papiri. I tek ako ne postoji ni jedan kandidat iz ove dve grupe, dolazimo u obzir mi iz zemalja „trećeg sveta“.

A zašto ?

Pa zbog papirologije, naravno.

Tek ako ne postoji ni jedan kandidat iz ove dve grupe dolazimo u obzir mi iz zemalja „trećeg sveta“

Izmena zakona o zapošljavanju bi trebala da naše kvalifikovane radnike izjednači.

Sledeće za šta vam treba vremena je birokratija

Vreme koje vam je potrebno da dobijete termin za vizu je minimum 8 meseci. I da, dobro ste pročitali, samo termin.To ne znači da ćete i da je dobijete.

Da bi uopšte tražili vizu vi prvo morate da imate predugovor o radu sa nemačkom firmom. Čekate da dobijete termin, ponesete svu dokumentaciju i onda naravno opet… čekate! Čekaćete otprilike 9-10 nedelja odgovor ambasade, da li ste dobili vizu ili ne!

Ako vas odbiju, ne daj Bože, e onda sve ispočetka..

Po novom zakonu kvalifikovana radna snaga ima prednost u terminima, ako poslodavac iz Nemačke to zatraži.

Imaj strpljenja. Sve stvari su teške pre nego što postanu lake.

SADDI

Tekstovi koji vas još mogu zanimati

KOLIKO DOBRO MORAM DA POZNAJEM NEMAČKI I KAKO DA GA NAUČIM

GDE SE TO TRAŽI POSAO U NEMAČKOJ

KAKO DO VIZE ZA NEMAČKU

Ako vam se svideo tekst i mislite da nekome može da koristi … Podelite ga!